Профит гаси балканско „буре барута”

Кад је премијер Србије Александар Вучић, учествујући на „Копаоник бизнис форуму”, новинаркама честитао Дан жена тако што им је поклонио чоколадице „најлепше жеље” ниједна није вратила поклон са образложењем да је реч о хрватском производу. Овај познати домаћи бренд производи „Штарк”, који послује у оквиру „Атлантик групе”, која је у власништву хрватског бизнисмена Емила Тедеског. 

Кад је председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић, поводом Дана дубровачких ветерана деци из вртића поделила „мони” чоколадице, које производи „Пионир” из Суботице, родитељи су неговали, јер су добили „српски производ”. Узбуркану хрватску јавност председница је покушала да смири тако што се извинила за овај „пропуст”, али је тиме у региону изазвала политички „чоко скандал”.

Кроз ова два примера као у огледалу може да се види колико су компликовани политички односи у региону, као и да српска јавност боље прихвата хрватске бизнисмене и хрватске производе, него што хрватска јавност може да „свари” српске. Али, ова два примера показују још једну ствар: упркос томе што је у политичком смислу Балкан „буре барута”, економија увек нађе свој пут. Уосталом, трговинска размена Србије и земаља региона из године у годину се повећава. Са ЦЕФТА регионом остварујемо суфицит, а са Хрватском, која од како је ушла у Европску унију више није део ове регионалне царинске уније, такође имамо плус у размени.

Наш извоз у Хрватску прошле године износио је 464 милиона евра, што је 64 милиона више него претходне. Са друге стране, из Хрватске смо увезли робу у износу од 435 милиона евра, што је око 30 милиона евра мање него претходне године. Додуше, о овом суфициту у трговини са Хрватском који је Србија остварила „први пут у историји”, доста тога може да каже и структура извозних производа. Трећи на листи српских извозних производа у Хрватску било је и уље од сунцокрета, а зрењанински „Дијамант” послује у оквиру Концерна „Агрокор” Ивице Тодорића. Без обзира на све политичке тензије трговински односи Србије и Хрватске су се у последњих десет година значајно побољшали. У време када је у децембру 2006. године у Букурешту тадашњи премијер Војислав Коштуница потписао ЦЕФТА споразум (тада је и Хрватска била део те уније) наш извоз у ову суседну земљу износио је нешто мало више од 200 милиона евра. То значи да је за десет година удвостручен.

Са свим земљама ЦЕФТА региона, Србија је унапредила економске односе, па су ове регионалне економије после Европске уније други спољнотрговински партнер Србије. Наша земља са потписницама овог споразума сада има суфицит од 2,1 милијарду евра. Прве године примене овог споразума 2007. године наш плус у спољнотрговинској размени био је двоструко нижи. Пре 10 година Србија је у земље региона извозила робу у вредности од 1,8 милијарди евра, а деценију касније 2,8 милијарди евра. У трговинској размени са овим земљама Србија је пре споразума имала суфицит од 1,1 милијарду евра, док данас износи 2,1 милијарду евра.

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић недавно је изјавио да Србија више извози у ове земље, него у Русију, Кину и Америку заједно. Разлог је, како је рекао, то што је „економија у овом случају ишла испред политике”.

Притом, земље ЦЕФТА искористиле су регионалну бесцаринску унију и да за 75 одсто повећају свој извоз у ЕУ, па је главни спољнотрговински партнер свих ових земаља управо ЕУ.

Економиста Драгован Милићевић сматра да су економски односи земаља региона напредовали, јер су привреде наслоњене једна на другу.

– Упркос свим политичким размирицама и сукобима, привредници су сарађивали. Тајна је у томе да су то традиционални економски партнери, који су некада, изузев Молдавије и Албаније, били део једне државе и те везе су остале. Оно што такође олакшава економске односе је и што међу привредницима нема језичке баријере – каже Милићевић.

Пример да економија увек иде испред политике илуструју и економски односи на релацији Федерације БиХ и Републике Српске. Упркос компликованим политичким односима, економски односи Бањалуке и Сарајева су одлични. Исто важи и за Београд и Приштину.

На питање каква је разлика између ЦЕФТА и идеје о бесцаринској унији коју предлаже премијер Александар Вучић, наш саговорник објашњава да је разлика у највећој мери практичне природе.

– Упркос томе што ЦЕФТА представља бесцаринску унију, она то није у правом смислу јер се на границама камиони с робом заустављају. Успостављање јединствене царинске зоне, односно једног регионалног тржишта значило би да на граници нема заустављања камиона. То у практичном смислу много олакшава посао. Роба би се царинила у Београду и камион би, без застоја на граници, стигао у Бањалуку, на пример – објашњава Милићевић.

Школица за ЕУ

ЦЕФТА се иначе сматра неком врстом школице за ЕУ где такође нема царина и трговинских баријера. Србија је 19. децембра 2006. године са још осам земаља (Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Македонија, Молдавија, Црна Гора, Румунија, Србија и УНМИК/Косово као царинска територија у складу са Резолуцијом 1244) постала чланица ЦЕФТА. Реч је о споразуму који је укинуо ограничења и царине и друге дажбине на извоз и увоз робе у трговини међу земљама у региону. Хрватска је из ЦЕФТА изашла у јуну 2013. године када је ушла у ЕУ.