Profit gasi balkansko „bure baruta”

Kad je premijer Srbije Aleksandar Vučić, učestvujući na „Kopaonik biznis forumu”, novinarkama čestitao Dan žena tako što im je poklonio čokoladice „najlepše želje” nijedna nije vratila poklon sa obrazloženjem da je reč o hrvatskom proizvodu. Ovaj poznati domaći brend proizvodi „Štark”, koji posluje u okviru „Atlantik grupe”, koja je u vlasništvu hrvatskog biznismena Emila Tedeskog. 

Kad je predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović, povodom Dana dubrovačkih veterana deci iz vrtića podelila „moni” čokoladice, koje proizvodi „Pionir” iz Subotice, roditelji su negovali, jer su dobili „srpski proizvod”. Uzburkanu hrvatsku javnost predsednica je pokušala da smiri tako što se izvinila za ovaj „propust”, ali je time u regionu izazvala politički „čoko skandal”.

Kroz ova dva primera kao u ogledalu može da se vidi koliko su komplikovani politički odnosi u regionu, kao i da srpska javnost bolje prihvata hrvatske biznismene i hrvatske proizvode, nego što hrvatska javnost može da „svari” srpske. Ali, ova dva primera pokazuju još jednu stvar: uprkos tome što je u političkom smislu Balkan „bure baruta”, ekonomija uvek nađe svoj put. Uostalom, trgovinska razmena Srbije i zemalja regiona iz godine u godinu se povećava. Sa CEFTA regionom ostvarujemo suficit, a sa Hrvatskom, koja od kako je ušla u Evropsku uniju više nije deo ove regionalne carinske unije, takođe imamo plus u razmeni.

Naš izvoz u Hrvatsku prošle godine iznosio je 464 miliona evra, što je 64 miliona više nego prethodne. Sa druge strane, iz Hrvatske smo uvezli robu u iznosu od 435 miliona evra, što je oko 30 miliona evra manje nego prethodne godine. Doduše, o ovom suficitu u trgovini sa Hrvatskom koji je Srbija ostvarila „prvi put u istoriji”, dosta toga može da kaže i struktura izvoznih proizvoda. Treći na listi srpskih izvoznih proizvoda u Hrvatsku bilo je i ulje od suncokreta, a zrenjaninski „Dijamant” posluje u okviru Koncerna „Agrokor” Ivice Todorića. Bez obzira na sve političke tenzije trgovinski odnosi Srbije i Hrvatske su se u poslednjih deset godina značajno poboljšali. U vreme kada je u decembru 2006. godine u Bukureštu tadašnji premijer Vojislav Koštunica potpisao CEFTA sporazum (tada je i Hrvatska bila deo te unije) naš izvoz u ovu susednu zemlju iznosio je nešto malo više od 200 miliona evra. To znači da je za deset godina udvostručen.

Sa svim zemljama CEFTA regiona, Srbija je unapredila ekonomske odnose, pa su ove regionalne ekonomije posle Evropske unije drugi spoljnotrgovinski partner Srbije. Naša zemlja sa potpisnicama ovog sporazuma sada ima suficit od 2,1 milijardu evra. Prve godine primene ovog sporazuma 2007. godine naš plus u spoljnotrgovinskoj razmeni bio je dvostruko niži. Pre 10 godina Srbija je u zemlje regiona izvozila robu u vrednosti od 1,8 milijardi evra, a deceniju kasnije 2,8 milijardi evra. U trgovinskoj razmeni sa ovim zemljama Srbija je pre sporazuma imala suficit od 1,1 milijardu evra, dok danas iznosi 2,1 milijardu evra.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić nedavno je izjavio da Srbija više izvozi u ove zemlje, nego u Rusiju, Kinu i Ameriku zajedno. Razlog je, kako je rekao, to što je „ekonomija u ovom slučaju išla ispred politike”.

Pritom, zemlje CEFTA iskoristile su regionalnu bescarinsku uniju i da za 75 odsto povećaju svoj izvoz u EU, pa je glavni spoljnotrgovinski partner svih ovih zemalja upravo EU.

Ekonomista Dragovan Milićević smatra da su ekonomski odnosi zemalja regiona napredovali, jer su privrede naslonjene jedna na drugu.

– Uprkos svim političkim razmiricama i sukobima, privrednici su sarađivali. Tajna je u tome da su to tradicionalni ekonomski partneri, koji su nekada, izuzev Moldavije i Albanije, bili deo jedne države i te veze su ostale. Ono što takođe olakšava ekonomske odnose je i što među privrednicima nema jezičke barijere – kaže Milićević.

Primer da ekonomija uvek ide ispred politike ilustruju i ekonomski odnosi na relaciji Federacije BiH i Republike Srpske. Uprkos komplikovanim političkim odnosima, ekonomski odnosi Banjaluke i Sarajeva su odlični. Isto važi i za Beograd i Prištinu.

Na pitanje kakva je razlika između CEFTA i ideje o bescarinskoj uniji koju predlaže premijer Aleksandar Vučić, naš sagovornik objašnjava da je razlika u najvećoj meri praktične prirode.

– Uprkos tome što CEFTA predstavlja bescarinsku uniju, ona to nije u pravom smislu jer se na granicama kamioni s robom zaustavljaju. Uspostavljanje jedinstvene carinske zone, odnosno jednog regionalnog tržišta značilo bi da na granici nema zaustavljanja kamiona. To u praktičnom smislu mnogo olakšava posao. Roba bi se carinila u Beogradu i kamion bi, bez zastoja na granici, stigao u Banjaluku, na primer – objašnjava Milićević.

Školica za EU

CEFTA se inače smatra nekom vrstom školice za EU gde takođe nema carina i trgovinskih barijera. Srbija je 19. decembra 2006. godine sa još osam zemalja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i UNMIK/Kosovo kao carinska teritorija u skladu sa Rezolucijom 1244) postala članica CEFTA. Reč je o sporazumu koji je ukinuo ograničenja i carine i druge dažbine na izvoz i uvoz robe u trgovini među zemljama u regionu. Hrvatska je iz CEFTA izašla u junu 2013. godine kada je ušla u EU.