Изетбеговић не одустаје од тужбе против Србије

Још није све готово, поручио је Бакир Изетбеговић, најављујући да ће „све док постоји суд” наставити борбу у Хагу како би доказао повезаност Србије са злочинима у БиХ, пре свега оним у Сребреници. Свега недељу дана после одлуке Међународног суда правде да одбаци захтев за ревизију, који је неовлашћено поднео Сакиб Софтић представљајући се као агент БиХ, Изетбеговић тврди да „није све изгубљено, шанса и даље постоји”. Он је, алудирајући на противљење ревизији српског и бошњачког члана Председништва Младена Иванића и Драгана Човића, изразио уверење да „неко ново трочлано Председништво у неком будућем сазиву може одлучити другачије”.

Наду код Изетбеговића подгрева писац захтева за ревизију амерички правник Давид Шефер. Он је категоричан да „постоји наставак”, те да би био „екстремно изненађен кад би ово био крај приче”.

 „Имамо неке опције, али нисам овлашћен да говорим о њима. Кад будемо спремни да покренемо било коју од тих опција, то ћемо и учинити. Сад не бих да прејудицирам, прерано је да говорим о чему је реч”, рекао је Шефер и додао да се мора видети „како ће се ситуација даље развијати”.

Ни то што је 26. фебруара 2017. истекао апсолутни рок застарелости од десет година у коме је захтев за ревизију по тужби БиХ против Србије могао бити поднет, за Шефера није проблем. Оцењујући да је Суд правде погрешио кад је одлучио за одбаци захтев за ревизију, он каже и да рок од десет година није релевантан за опције које се разматрају.

Коментаришући ове најаве, професор међународног права и бивши заступник Србије у спору са БиХ Тибор Варади каже за „Политику” да не види могућност за нови процес који би се тицао ратних сукоба у БиХ.

„Предмет нове тужбе свакако не би могла да буде Сребреница и наводна умешаност Србије у тај злочин, јер је пресуда о Сребреници већ донета. Сребреница би, евентуално, могла да буде предмет ревизије, али не и нове тужбе. Као што не могу бити ни било који други догађаји који су били предмет тужбе подигнуте 1993. године против тадашње СРЈ”, објашњава професор Варади.

Та тужба би, како каже, морала да обухвата догађаје који нису наведени у првој тужби, што је готово немогуће, јер је она покрила све што се дешавало у БиХ током ратних деведесетих година прошлог века. Уколико би тужба била подигнута, најапсурдније би, истиче, било то што би се Република Српска нашла на страни тужиоца против Србије.

Изетбеговић је ових дана поново помињао и да се чека пресуда генералу Ратку Младићу, стављајући тиме до знања да рачунају да би она могла нешто да промени у корист Бошњака. Међутим, Младићев адвокат Бранко Лукић тврди да ниједан нови доказ који би оптуживао Србију није могао да се чује у завршној речи тужиоца у процесу његовом брањенику. То никакве везе нема с тужбом коју они хоће да поднесу, никакве. Ми смо тужиоца у завршној речи растурили и нису остали ни трагови од њега, рекао је Лукић за Срну.

Извор „Политике” из дипломатских кругова категоричан је да се Изетбеговић не може поново појавити пред Међународним судом правде с новом тужбом против Србије. Наш саговорник, иначе стручњак за међународно право, каже да је идеја Изетбеговићевих адвоката да највероватније поднесу тужбу пред националним судом у некој држави. Својевремено је осам хиљада Сребреничана тужило Холандију пред Окружним судом у Хагу, оптужујући је да је одговорна за смрт мушкараца погубљених у Сребреници, пошто су њени војници били дужни да обезбеђују ту зону. Хашки суд је делимично уважио тужбу и прогласио Холандију одговорном за смрт више од триста жртава из Сребренице.