Женама је посао важнији од плате

Уочи новогодишњих празника 2015. године велика група жена из Привредне коморе Србије и Агенције за приватизацију, од којих је већина била високообразована, добила је раскид уговора о раду. Више од 30 њих психолошку и саветодавну помоћ тада је потражило у удружењу „Жене на прекретници”, чија је мисија да помажу женама које су у петој деценији живота остале без посла. Њима се придружила и шездесетогодишња менаџерка из велике архитектонске фирме која је изгубила посао јер је од отказа заштитила своју колегиницу која је остала у другом стању, као и директорка у једној банци, јер је новом систематизацијом њено радно место – избрисано.

Оснивачи овог удружења, Светлана Церовић и Мима Перишић, указују на податке Републичког завода за статистику који је прошле године објавио да је у Србији 28 одсто жена старијих од 45 година незапослено, а да је тренутно на евиденцији Националне службе за запошљавање 6.220 високообразованих жена из ове старосне категорије. И повереница за заштиту равноправности недавно је упозорила да посао најчешће губе жене старије од 45 година. У Стратегији за родну равноправност из 2016. ова старосна категорија жена означена је као „најтеже запошљива”.

Наше саговорнице истичу да је отказ један од најстресогенијих животних догађаја. Њихово искуство говори да је око 40 одсто жена које су добиле отказ разведено или саме подижу децу. Шансе да пронађу посао у струци су веома мале – према њиховој процени, свега пет до десет одсто жена успева да поново ради посао за који су се школовале. 

– Стрес је још већи ако се обавштење о отказу добије, на пример, крајем децембра, када се сви око вас радују предстојећим новогодишњим празницима. Неки послодавци ес-ем-есом о отказу обавесте запосленог, а поједини их чак ни тога не удостоје. Једноставно, дођете на посао и само видите да не можете да се улогујете на компјутер – преноси случајеве с којима се срела у пракси  Светлана Церовић, која је радни век провела у Удружењу банака Југославије и на Београдској берзи.

Њена колегиница Мима Перишић, која је више од две деценије радила за УНИЦЕФ, а пре тога била новинарка, додаје да отказу најчешће претходи дуготрајни, исцрпљујући мобинг, па жена која је на крају остала без радног места дуго нема ни воље ни снаге да крене у потрагу за новим запослењем. А када оде на биро рада, најчешће добију информацију да за њих нема посла у струци, али могу да добију обуку о изливању ноктију или прављењу декупажа. 

– Један од главних разлога због којих смо 1. децембра 2015. основали наше удружење јесте да психолошки оснажимо жене које су се нашле на животној прекретници. Наше искуство говори да жене не бирају послове – бивша финансијска директорка покренула је производњу колача, једна менаџерка почела је да узгаја воће, а професорке страних језика држе часове по обдаништима. Мислим да су готово све жене спремне да раде послове које су ниже вредновани и слабије плаћени, оцењују наше саговорнице и додају да им се од почетка године јавило више од 70 високобразованих жена које су добиле отказ. 

Оне објашњавају да је многим женама важно да нешто раде, макар и не добијаале плату, јер су губитком посла изгубиле и осећај самоважности.

– Радо наводим пример једне изврсне математичарке која је добила отказ у Привредној комори и која је свако јутро устајала, нашминкала се и потом седала за компјутер и почињала потрагу за послом. На крају га је и пронашла. Једна правница је након што је добила отказ у великој државној фирми чувала децу страних дипломата, стекла њихово поверење и добила препоруку за запослење у једној иностраној фирми – наводи Мима Перишић.

Ово удружење за заинтересованим женама организује сусрете два пута недељно, а ангажује двадесетак стручњака који волонтерски помажу женама да пронађу нови животни пут. Осим психолога из удружења „Психофокус” и Центра за примењену психологију, са женама разговарају и предузетнице и економисткиње које им објашњавају како се праве бизнис планови и како се оснивају фирме, као и банкарке које их подучавају како да аплицирају за кредите. Највеће интересовање је за психолошке радионице „Како живети добро када све иде лоше”.