Ženama je posao važniji od plate

Uoči novogodišnjih praznika 2015. godine velika grupa žena iz Privredne komore Srbije i Agencije za privatizaciju, od kojih je većina bila visokoobrazovana, dobila je raskid ugovora o radu. Više od 30 njih psihološku i savetodavnu pomoć tada je potražilo u udruženju „Žene na prekretnici”, čija je misija da pomažu ženama koje su u petoj deceniji života ostale bez posla. Njima se pridružila i šezdesetogodišnja menadžerka iz velike arhitektonske firme koja je izgubila posao jer je od otkaza zaštitila svoju koleginicu koja je ostala u drugom stanju, kao i direktorka u jednoj banci, jer je novom sistematizacijom njeno radno mesto – izbrisano.

Osnivači ovog udruženja, Svetlana Cerović i Mima Perišić, ukazuju na podatke Republičkog zavoda za statistiku koji je prošle godine objavio da je u Srbiji 28 odsto žena starijih od 45 godina nezaposleno, a da je trenutno na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 6.220 visokoobrazovanih žena iz ove starosne kategorije. I poverenica za zaštitu ravnopravnosti nedavno je upozorila da posao najčešće gube žene starije od 45 godina. U Strategiji za rodnu ravnopravnost iz 2016. ova starosna kategorija žena označena je kao „najteže zapošljiva”.

Naše sagovornice ističu da je otkaz jedan od najstresogenijih životnih događaja. Njihovo iskustvo govori da je oko 40 odsto žena koje su dobile otkaz razvedeno ili same podižu decu. Šanse da pronađu posao u struci su veoma male – prema njihovoj proceni, svega pet do deset odsto žena uspeva da ponovo radi posao za koji su se školovale. 

– Stres je još veći ako se obavštenje o otkazu dobije, na primer, krajem decembra, kada se svi oko vas raduju predstojećim novogodišnjim praznicima. Neki poslodavci es-em-esom o otkazu obaveste zaposlenog, a pojedini ih čak ni toga ne udostoje. Jednostavno, dođete na posao i samo vidite da ne možete da se ulogujete na kompjuter – prenosi slučajeve s kojima se srela u praksi  Svetlana Cerović, koja je radni vek provela u Udruženju banaka Jugoslavije i na Beogradskoj berzi.

Njena koleginica Mima Perišić, koja je više od dve decenije radila za UNICEF, a pre toga bila novinarka, dodaje da otkazu najčešće prethodi dugotrajni, iscrpljujući mobing, pa žena koja je na kraju ostala bez radnog mesta dugo nema ni volje ni snage da krene u potragu za novim zaposlenjem. A kada ode na biro rada, najčešće dobiju informaciju da za njih nema posla u struci, ali mogu da dobiju obuku o izlivanju noktiju ili pravljenju dekupaža. 

– Jedan od glavnih razloga zbog kojih smo 1. decembra 2015. osnovali naše udruženje jeste da psihološki osnažimo žene koje su se našle na životnoj prekretnici. Naše iskustvo govori da žene ne biraju poslove – bivša finansijska direktorka pokrenula je proizvodnju kolača, jedna menadžerka počela je da uzgaja voće, a profesorke stranih jezika drže časove po obdaništima. Mislim da su gotovo sve žene spremne da rade poslove koje su niže vrednovani i slabije plaćeni, ocenjuju naše sagovornice i dodaju da im se od početka godine javilo više od 70 visokobrazovanih žena koje su dobile otkaz. 

One objašnjavaju da je mnogim ženama važno da nešto rade, makar i ne dobijaale platu, jer su gubitkom posla izgubile i osećaj samovažnosti.

– Rado navodim primer jedne izvrsne matematičarke koja je dobila otkaz u Privrednoj komori i koja je svako jutro ustajala, našminkala se i potom sedala za kompjuter i počinjala potragu za poslom. Na kraju ga je i pronašla. Jedna pravnica je nakon što je dobila otkaz u velikoj državnoj firmi čuvala decu stranih diplomata, stekla njihovo poverenje i dobila preporuku za zaposlenje u jednoj inostranoj firmi – navodi Mima Perišić.

Ovo udruženje za zainteresovanim ženama organizuje susrete dva puta nedeljno, a angažuje dvadesetak stručnjaka koji volonterski pomažu ženama da pronađu novi životni put. Osim psihologa iz udruženja „Psihofokus” i Centra za primenjenu psihologiju, sa ženama razgovaraju i preduzetnice i ekonomistkinje koje im objašnjavaju kako se prave biznis planovi i kako se osnivaju firme, kao i bankarke koje ih podučavaju kako da apliciraju za kredite. Najveće interesovanje je za psihološke radionice „Kako živeti dobro kada sve ide loše”.