Бранку Радичевићу у част

У најстаријој српској гимназији, у Сремским Карловцима, јуче је свечано обележен 184. рођендан Бранка Радичевића, најчувенијег ђака ове школе. У поздравном слову, Ненад Грујичић, директор Бранковог кола, истакао је да је Бранко песник који је препознавао матерњу мелодију језика и спајао је са значењима речи.

Главни догађај у богатом уметничком програму било је свечано уручење престижне награде „Печат вароши сремскокарловачке” (рад вајара Милана Тркуље), која је равноправно припала Матији Бећковићу и Благоју Баковићу за књиге поезије „Кад будем млађи” (Матица српска, Нови Сад, 2007) и „Сећање на мраве” (Прометеј, Нови Сад, 2007). У оквиру прославе 184. Радичевићевог рођендана, Бранково коло је у Карловачкој гимназији, пред многобројном публиком, представило три нове песничке књиге: Марка Ковачевића „Вук”, Весне Егерић „Пролећни псалми” и Мирослава Мирковића „Госпођици”.

Наступили су и песници Селимир Радуловић и Иван Негришорац, као и два песника из наше дијаспоре, такође, ранији аутори Бранковог кола: Мићо Савановић (Швајцарска) и Стела Манасијевић (Грчка). Драмске уметнице Весна Чипчић и Јелена Алексић говориле су Бранкове „Враголије” и „Девојку на студенцу”, а песме из српске и светске баштине извели су Хор Карловачке гимназије, под диригентским управљањем Радета Зејака, оперска уметница Јелена Рогуља и појац Срђан Асановић.

Захваљујући на признању, Матија Бећковић је рекао: „Ако је поезија ’нешто лако и крилато’, као што је мислио Сократ, најлакокрилатији српски песник је Бранко Радичевић. И поводом његових песама, пре 160 година, учени људи су писали да је време поезије прошло, а Бранко је мислио, као што сада мисли и онај који ово говори, да нема времена које ће за поезију проћи док има људи и људских осећања.” И Благоје Баковић се пригодним речима, подсећањем на поезију Бранка Радичевића, захвалио на награди коју дели са Бећковићем.