Приватни свет Оље Ивањицки

Право је чудо да је више од седамсто слика, цртежа, скулптура, уз обиље намештаја, свећњака и чаша, одеће и накита, по којима је Оља Ивањицки била препознатљива, некада могло да стане у станчић у којем је живела ова уметница. Али, тако је било, то знају они који су је често посећивали и друговали с њом у том њеном аутентичном, малом свету, на адреси Косанчићев венац 19. На поставци, која ће од недеље у 13 сати бити отворена на више од хиљаду и по квадрата у Историјском музеју Србије, биће више до двеста дела, реконструисан је и атеље, који је био део њеног животног простора, у чијим је лагумима након њене смрти 2009. пронађено право мало благо, како уметничко, тако и лично. Управо захваљујући томе, тој богатој, речитој заоставштини, било је могуће осмислити овај подсетник на њу.

Историјски музеј Србије привремени је чувалац њене заоставштине, а изложбу организује баш у тренутку у којем се питање судбине и трајног смештаја свих ових премета поново актуелизује. Наиме, када је Оља Ивањицки преминула, без тестамента и законских наследника, Фонд „Олга Оља Ивањицки”, који је сама уметница и основала, и држава спорили су се око права над њеном имовином на оставинској расправи, а потом и у парничном поступку. Оба процеса заједно су трајала око осам година. Представници фонда, чија је директорка Сузана Спасић уједно и сарадник у реализацији ове изложбе, позивали су се на усмени тестамент што је држава оспоравала. Парница је најзад прекинута пре око месец дана решењем да се случај врати на оставинску расправу, која би могла да се заврши до краја године. Према речима Душице Бојић, директорке музеја, уколико коначна одлука буде да сликаркина заоставштина припадне држави, кућа коју води више је него заинтересована да цела колекција остане у њеном поседу.

– И не само то. Будући да смо слике и конзервирали и рестаурирали оно што је било потребно, наша је жеља да покренемо иницијативу да се обезбеди простор у којем бисмо основали музеј једине даме у уметничкој групи „Медиала”, чиме бисмо јој дали пажњу коју заслужује – истиче Душица Бојић.

Сузана Спасић каже да нико до сада није за Ољу учинио ово што је урадио Историјски музеј, због чега она даје пуну подршку овом изложбеном подухвату.

– Будући да смо од почетка предлагали да се нађе компромисно решење, уколико држава заиста пружи озбиљне гаранције да ће све што је остало иза Оље Ивањицки бити заиста на озбиљан начин сачувано и презентовано, фонд се неће жалити на одлуку да држава постане власник њеног иметка. Музеј који је до сада водио бригу о томе, то је радио одлично – каже Сузана Спасић.

Тијана Јовановић Чешка, музејски саветник и аутор изложбе (дизајн је осмислила кустос Изабела Мартинов Томовић), додаје да се међу делима која ће бити виђена значајем издвајају „Космички циклус”, затим „Рециклирана историја уметности”, у оквиру које се налазе портрети Пикаса, Ворхола, Далија, Фриде Кало и других, као и познати триптих „20. век”, на којем се, поред Карла Сагана, Иве Андрића, Мартина Хајдегера, Маргерит Јурсенар, Мика Џегера, Нила Армстронга, налазе и Доналд Трамп и Владимир Путин, садашњи председници САД и Русије. 

– Ово је свакако најобимнији пресек њеног стваралаштва, од око 728 цртежа и слика које чувамо. Неке сцене на појединим приватним фотографијама оживотворене су у простору колико је то било могуће. Поједини сегменти њеног уметничког рада представљени су кроз интерактивну апликацију-инсталацију, коју је дизајнирао Борјан Побрић. Она ће омогућити посетиоцима да сазнају више о њеном животу, али и причи иза уметности. Важно је споменути и да су текстови на поставци креирани тако да преносе размишљања уметнице о сликама, као њено лично, аутентично тумачење – закључује Тијана Јовановић Чешка, подсећајући и на животни став особе која је иза себе оставила преко 20.000 радова, а који је исписан на једном од паноа: „Ја не идем за успехом, него за трајањем, не само док сам ту, него и кад нећу бити ту. Да све остане и траје. То је мој пут”.