Борба за власт у Кијеву до последњег долара

У Кијеву се већ годинама води борба за финансијски и политички опстанак владајуће елите, а одлука Међународног монетарног фонда (ММФ) да у понедељак не одобри нову траншу зајма у износу од милијарду долара само је показатељ да су трвења између политичара и олигарха стигла дотле да прилива новца неће бити јер не постоји функционалан државни систем.

Још у децембру прошле године борци добровољачких батаљона, попут Десног сектора, Азова и других, на појединим местима на линији раздвајања са Донбасом (Доњецк и Луганска област) успоставили су стационарне и мобилне пунктове на којима су спречавали промет робе. Тада је изнет и ултиматум да се у року од седам дана ослободе сви заробљени украјински војници или ће уследити „потпуна блокада Донбаса”.

Потом су се крајем јануара добровољцима придружили и неки посланици из кијевског парламента и цела ситуација је почела да добија обрисе државног бојкота у који се постепено укључивала и власт. Слично је било и са блокадом Крима коју су започели добровољци и припадници кримских Татара који подржавају власт у Кијеву, да би на крају такав сценарио постао пројекат централне владе. Власти на Криму су робу и електричну енергију почели да допремају из Русије, убрзана је градња моста и тако је остало до данас.

Оно што је био пројекат добровољачких одреда, којима се државни апарат није могао одупрети ни током бројних других протеста, одлуком Савета за националну безбедност и одбрану средином овог месеца да обустави сваку врсту саобраћаја са истоком државе – постао је државни пројекат.

Премијер Владимир Гројсман је упозоравао да ће „ветерани антитерористичких операција” изазвати несташицу електричне енергије, министар енергетике Игор Насалик је тражио увођење ванредног стања, али је председник Петро Порошенко ћутао све до пре два дана.

Када је ММФ-а одложио разматрање антикризног програма Украјине у понедељак, за који је украјински председник рекао да је „екстремно важан за попуњавање резерви земље”, изјаснио се да је Кијев изгубио последњу сферу утицаја на територију Донбаса која се не налази под његовом контролом за време блокаде региона. Украјински медији су пренели да је Порошенко на седници Савета региона рекао да су „организатори блокаде варали друштво, јер то није била блокада одређених региона Доњецке и Луганске области”. „О каквој блокади се ради када постоји рупа од стотина километара на граници са Русијом? У суштини, то је испала специјална операција усмерена на померање окупираног региона из украјинског Донбаса у Русију”, рекао је он и оптужио екстремисте да су блокадом изазвали одлагање исплате нове транше кредита, чија је договорена укупна вредност 17,5 милијарди долара. Али трговинска блокада није једини разлог из којег су рате кредита обустављане, јер је већ неколико пута постављен услов да се спроведу реформе и борба против корупције.

Шта је стварни разлог ове блокаде која је земљу довела готово до финансијског слома? Крупни капитал олигарха уско је повезан са политиком, а политички утицај и заштита се задобијају и губе пропорционално оном што поседују. Порошенко, који се прилично дуго одржава на власти и већ је политички испратио премијера Арсенија Јацењука, у тој борби капитала и политике и сам је изгубио део богатства. Под претњом покретања кривичног поступка за националну издају затворио је фабрику слаткиша „Рошен” у Липецку, у Русији (коју сматра учесницом у рату у својој држави) и изгубио огроман приход од тог посла.

Трговинском блокадом коју су спровели добровољци (који су при томе украјинским законом заштићени од извесног броја санкција) и који, како пишу медији, повремено протестујући „раде” за одређене олигархе, директно је срушен донедавно најбогатији украјински олигарх Ринат Ахметов.

Почетком овог месеца власти самопроглашене Доњецке и Луганске републике су национализовале Ахметовљева 43 предузећа на својој територији, пошто власти у Кијеву нису одговориле на ултиматум о прекиду блокаде железничког теретног саобраћаја. И власти Крима су допринеле краху овог олигарха: принудно су откупиле његове две фирме – фабрику за производњу железничких шина и металуршки комбинат у Керчу. Претходно су на Криму национализоване такође две његове гигантске фирме, једну за телекомуникације (Укртелеком), а другу енергетску (Крименерго).

Осим заједничке процене да се ради на уклањању финансијских, а самим тим и политичких моћника, постоје различита мишљења да ли добровољачки одреди овог пута раде за Порошенка или неког другог. При томе су сви свесни да, барем до сада, нико није могао да их контролише и да већ сутра могу да раде за неког трећег ко ће бити спреман да им продужи имунитет од казненог прогона.

Прикривајући суштину овог спора, Савет за националну безбедност и одбрану Украјине донео је јуче званичну одлуку о прекиду транзита робе кроз линије разграничења са непризнатим републикама, а цео хаос је пребачен на највиши међудржавни ниво: наиме, одлука ће важити док Русија не испуни обавезе из Минског споразума.