Србија држи кључ, не ЕУ

Да ли је корисно понудити Србији убрзано придруживање Европској унији? Тачке гледишта се по овом питању разликују унутар ЕУ. Неки позивају да се Србији што пре пружи могућност добијања статуса земље кандидата тврдећи да је то најбоља гаранција стабилне Србије која гледа ка западу уместо да падне у руке Русији. То би, такође, како тврде, олакшало бол Србије због губитка Косова, земље коју су већина чланица Европске уније признале. У „Тајмсу” 12. марта, министри спољних послова Француске и Шведске, Бернард Кушнер и Карл Билт, заложили су се да се Србији што пре да статус земље кандидата. Будућност у Европској унији нема алтернативу, пишу они.

Ми, такође, мислимо да је Србији место у Европи. Ипак, супротно другим чланицама, ми не желимо да ублажимо услове које је Европска унија поставила Србији како би се остварио тај циљ. Србија мора испунити све критеријуме пре него што Споразум о асоцијацији и придруживању може бити потписан – што је следећи корак у процесу придруживања.

Пуна сарадња са Међународним судом за злочине у бившој Југославији је један од критеријума. Око тога нема преговарања. После свега, та сарадња је одраз стандарда владавине права којом се руководи Европа. Као потенцијални члан европске породице, Србија мора да испуни те стандарде. Иако разумемо осетљивост проблема, осећамо да Србија мора да се суочи са својом блиском прошлошћу и рашчисти са њом. Тренутно, четири осумњичена су на слободи. Ратко Младић се терети за злочине против човечности – најозбиљније злочине почињене у Европи од Другог светског рата. Требало би да буде веома јасно ко је одговоран за огромну трагедију која се догодила 1995. у и око Сребренице. Какву утеху и правду могу имати жртве, ако он избегне суђење? Хапшење Младића и његово изручивање Хагу био би најбољи доказ да Србија жели да буде део Европе и да прихвата европске вредности.

Убрзано потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању не сме се користити као подстицај који помаже проевропским политичарима у Србији да дођу до успеха на изборима. Показали бисмо слабу приврженост својим правилима уколико бисмо дозволили да на процес проширења утиче опортунизам. При чему, не постоје било какве гаранције да би попуштање критеријума довело до побољшања стабилности на Балкану и реформи у Србији. Заправо, уколико би Европска унија испустила услов сарадње са Међународним судом за злочине у бившој Југославији, то би била подршка националистима у Србији. Очигледна интерпретација би била да је Косово продано од стране проевропских политичара у Србији. Националистичке странке биле би охрабрене у својим заблудама и однеле би победу оштетивши кредибилитет Европске уније.

Другим речима, сама Србија ће одлучити којом брзином ће се кретати према ЕУ. Србија држи кључ, не Европска унија. У јануару, Европска унија је понудила Србији политички дијалог који потврђује перспективу чланства у ЕУ. Европска унија је рекла да је спремна да ради са Србијом како би сагледала на који начин се може убрзати прогрес ка коначном чланству. Сматрамо да је Европска унија направила значајну понуду овим чином. Разочаравајуће је да влада у Београду то још није прихватила.

Наравно, ми не желимо да удаљимо Србију од Европске уније. Ипак, наш главни циљ је да будемо сигурни да се Европска унија не удаљава сама од себе. Под овим подразумевамо да не смемо дозволити да вредности, које су основа нашег успешног европског партнерства, попут демократије, слободе и поштовања људских права, буду подриване. Европска унија би значајно оштетила свој кредибилитет уколико би тражила компромис међу својим принципима. Не би требало да идемо тим путем.

Оно што би требало да радимо је да приближимо људе у Србији Европи. Требало би да објаснимо за шта се залаже Европа и шта то може да значи за њих. Ово значи: активна дипломатија с циљем да пренесемо поруку људима у Србији шта Европа ради и шта је постигла. То, такође, значи да доведемо људе да контактирају једни са другима, подржимо размену искустава међу младима, студентима и уметницима. Ове теме су биле отворене кроз понуђени политички дијалог. Европска комисија мора сада да се надовеже на то. Европска унија ће знатно повећати број стипендија за младе из Србије који желе да студирају у земљама ЕУ. Такође, Европска унија подржава грађанске организације у Србији како би појачала демократију.

Ми желимо да помогнемо Србији да изађе на пут ка Европи. Онда ће бити на људима у Србији да се определе да ли су за или против будућности у Европи.

министар спољних послова ХоландијеКарел де Гухт, министар спољних послова Белгије, за „Политику”