Први корак ка уједињењу Европе

Дана 25. марта грађани Европске уније ће обележити 60 година од потписивања Римских уговора, што је био први корак ка уједињењу Европе. 

Као што је потврдила Нобелова награда за мир пре пет година, протеклих шест деценија су нашем континенту донеле незапамћен мир, просперитет и безбедност. 

То је у потпуној супротности са првом половином 20. века, када су два катастрофална рата проузроковала смрт милиона људи и опустошила и поделила континент. Земље које су изашле из рата нарочито добро препознају добробити мира.

Уговорима из Рима је створена Европска економска заједница, која се потом развила у Европску унију. Они су поставили темеље за стварање јединственог тржишта робе, радне снаге, услуга и капитала и утрли пут заједничким политикама у области пољопривреде и транспорта. Такође су дали основ за Царинску унију шест држава оснивача. Шездесета годишњица ових значајних уговора је прилика не само да поново потврдимо вредности и циљеве на којима је утемељен европски пројекат већ и да се подсетимо свега што ЕУ представља у 21. веку. То је важно за грађане свих 28 земаља чланица, али је подједнако важно и за оне земље, попут Србије, чији је стратешки циљ чланство у Европској унији.

Очигледно је да свет се свет налази у времену велике неизвесности. Глобална равнотежа моћи се изгледа мења. Међународни поредак заснован на правилима, у коме ЕУ има тако важно место, све чешће се доводи у питање, а од ЕУ ће се тражити да брани глобални поредак као све важнија сила.

ЕУ је друга економија по величини у свету. Ми смо највеће јединствено тржиште на свету и водећи страни инвеститор у многобројним регионима света. Истовремено, ЕУ је на водећем месту и када је реч о стварању бољих глобалних правила. Добар пример тога је Париски споразум о климатским променама, који улива наду да ћемо бити у стању да сузбијемо ефекте глобалног загревања. Значајно је то да је Србија, као будућа земља чланица и кључни партнер, потписница Париског споразума и припрема се за његову примену.

С обзиром на то да се налазимо у крхком и често непријатељском глобалном окружењу, Европска унија је посвећена већој ангажованости, а не затварању. Зато ћемо наставити да подржавамо и пружамо помоћ Уједињеним нацијама – кроз мировне мисије, дипломатске напоре, заговарање стандарда у људским правима, решавање глади и борбу против криминала. Поносни смо што српски кадрови дају драгоцен допринос мисијама ЕУ, између осталог у Малију, Сомалији и Централноафричкој Републици.

ЕУ је такође посвећена политици проширења која обухвата све земље овог региона, укључујући Србију. Србија је близак и цењен партнер у решавању заједничких изазова, попут миграције. Око 65 одсто трговинске размене Србије је са ЕУ, док неких 70 одсто страних инвестиција долази из земаља чланица ЕУ. Иако није опште препознато у Србији, Европска унија заузима прво место у обиму директне бесповратне помоћи коју пружа Србији – за наредне четири године издвојићемо око 1,5 милијарди евра. Заједно са Европском инвестиционом банком, ЕУ је такође и највећи кредитор који даје повољне зајмове, што ће постати све важније јер Србија настоји да модернизује своју инфраструктуру у циљу консолидације економских реформи.

Напуштам Србију за који дан након скоро седам година проведених у вашој земљи. Прво као британски, а потом и амбасадор ЕУ, мој најважнији приоритет је током мог боравка и рада био да подржим Србију на њеном путу ка ЕУ, на ком се упустила у спровођење далекосежних институционалних и економских реформи и укорењивање владавине права. Током овог периода делегација ЕУ је тесно и интензивно сарађивала са Владом Србије, али и са партнерима изван владе, ради постизања ових циљева. Још много тога предстоји да се уради, али је постигнут напредак препознат отварањем преговарачких поглавља.

Незахвално је издвојити једно од многобројних достигнућа, али сам нарочито поносан на брзину, обим и визију подршке коју је ЕУ пружила Србији након катастрофалних поплава које сте доживели 2014. Србија је тада добила финансијску помоћ као да је већ земља чланица. Тимови из 19 земаља чланица ЕУ су брзо дошли да помогну у хитном санирању електрана, школа и домова. Средствима ЕУ изграђено је или реконструисано хиљаду домова, 80 мостова, 70 школа, вртића и здравствених установа, а подршку је добило и 34.000 пољопривредника и више од 500 малих привредника да се опораве и стану на ноге након поплава. Без те подршке Србији би требало више времена да поврати привредни раст. Гледајући унапред, ЕУ подржава Србију у повећању отпорности и унапређењу заштите грађана од будућих природних катастрофа.

*Аутор је шеф делегације ЕУ у Србији