Писмо дубровачком дужду

Лозница – Чудан је инсан Миле Павловић (64), а необична су и његова четири романа („Јуродиви Гаврило”, „Кроз време и простор”, „Борба добра и зла”, „Божји рабош”) објављена код горњомилановачког издавача „Доситеј”, у едицији „Сакривена историја”.

Наиме, човек који поседује завидну машту или свашта зна (како се и види у поменутим романима) „одавде до Адама”, сетио се и нерашчишћених рачуна својих предака са Дубровчанима насталих из трговачких односа још у 15. веку, па кренуо да намири потраживања.

Управо је срочио писмо „дубровачком дужду и осталој господи дубровачкој” у којем их подсећа на давну трговину у којој су његови Павловићи, огранак угледних Дрвановића који су столовали у граду Ходидједу (данашње Пале), остали „кратких рукава”.

– Павловићи су Дубровачкој републици испоручивали олово, а део пошиљки од 1456. до 1458. године остао је неплаћен. Реч је о 5.000 литри олова, што би, преведено на данашње мере (множећи са специфичном тежином овог метала) вагало 56,4 тоне. Ускоро су Турци овладали Босном, десило се много шта, па је њихово дуговање а моје потраживање пало у заборав – говори нам Миле Павловић.

Али, Миле није заборавио, има и ваљане доказе, па у писму подсећа данашње Дубровчане да „многи проблеми настали између њега и њих могу да се склоне у страну”, али не и њихова обавеза.

„Прва ствар због које је и дошло до сукоба међу нама је то што нисте поштовали обавезу да исплатите робу коју сам вам испоручио. Због тога, да бих наплатио своја потраживања, морао сам да вас две године држим под опсадом и кад сам вас већ убедио да исплатите дуг, мене је напао Осман-паша Скопљак, тако да сам морао да се повучем, а ваш дуг је остао неисплаћен до данашњег дана”, подсећа их у име својих древних Павловића, додајући да је сад то „искочило из материјалних, трговачких оквира и прешло у сферу моралних, принципијелних односа”.

Миле Павловић предлаже писмопримаоцима да му робу исплате „у некој конвертибилној валути” по цени која буде на дан 16. јула 2017. године на Лондонској берзи. У противном, нека му врате 56 тона олова и поднесу трошак превоза. „С обзиром на то да за мене време као категорија не постоји, онда не постоји ни камата, ни изгубљена добит, само одужите главницу”, пружа им у писму битне повољности.

Е сад, узесмо да рачунамо колико би Миле профитирао од трговине својих предака ако би данашњи „дубровачки дужд” сачувао образ својих пређа. Количина од 56,4 тоне олова овога часа (неће бити већег одступања ни 16. јула) на берзи обојених метала у Лондону вреди 102.535 долара. Миле не жели да пожурује Дубровчане – чекао је пет и по векова, па може да сачека још од две године, до 16. јула 2019, да реше проблем.

– Очекујем да ће „дубровачки дужд”, госпођа Нада Медовић, владина повереница у Дубровнику после смене градоначелника Андра Влахушића, кад прочита моје писмо, схватити да то превазилази њена овлашћења и да ће га одмах проследити премијеру Пленковићу и влади Хрватске у Загреб. Претпостављам да ће им написати како јој се „натоврзла нека будала на врат” па нека виде шта ће с њом. Од њиховог одговора ће зависити шта ћу и како ћу даље – закључује Миле Павловић.