„Кафана Балкан” – уточиште за људе без наде

Уточиште за људе који су изубили животну наду и у мноштву недаћа затурили срећу јесте „Кафана Балкан”. То је назив истоимене представе која је премијерно изведена у Дому синдиката. Ову мелодраму са певањем режирао је Ирфан Менсур, према тексту Бранислава Јанковића.

Под кровом кафане, своје друге куће, дане проводе губитници, решавајући укрштене речи, огрнути дуванским димом, сетном песмом Цигана и ојачани жестоком капљицом. Они су различитих животних доби, међу њима има поштених и превараната, прељубника и оних који љубав траже чинећи и разне лудости да би је се дочепали.

У горко-слатким ситуацијама, разоткривајући једни друге, очајници осликавају своје тежње и завлаче руку у кутију изгубљених ствари тражећи срећу. Од тугованке над промашеним животима, преко духовитих дијалога, у кафанском лонцу се кува трагична љубавна прича зачињена досеткама о страсти, филозофији живота и опстанку. На „јеловнику” су кафеџијина породична мука, самоћа једне конобарице, трагична судбина остављене жене, покајање гастарбајтера и сива перспектива провинцијског сирочета. У „винској” карти су неурозе, чемер, јад и ракија. За „десерт”, упркос свему, сервирана је нада.

У главној улози је Марко Николић, као власник кафане. Маријана Мићић има улогу конобарице. Саша Јоксимовић је повратник из туђине. Мирољуб Турајлија тумачи музичара, швалера и боема. Драгана Мићаловић је у улози разведене жене, са двоје деце.

Теа Ђорђиоска у овој причи је девојка која жели да постане певачица.

Композитор и аутор сонгова је Никола Буровац, сарадници на сонговима су Милена Вучић, Ирфан Менсур, Лука Јанковић и Вук Матић. За сценографију и костим била је задужена Ана Радојчић а координатор пројекта је Невена Јоксимовић.