„Kafana Balkan” – utočište za ljude bez nade

Utočište za ljude koji su izubili životnu nadu i u mnoštvu nedaća zaturili sreću jeste „Kafana Balkan”. To je naziv istoimene predstave koja je premijerno izvedena u Domu sindikata. Ovu melodramu sa pevanjem režirao je Irfan Mensur, prema tekstu Branislava Jankovića.

Pod krovom kafane, svoje druge kuće, dane provode gubitnici, rešavajući ukrštene reči, ogrnuti duvanskim dimom, setnom pesmom Cigana i ojačani žestokom kapljicom. Oni su različitih životnih dobi, među njima ima poštenih i prevaranata, preljubnika i onih koji ljubav traže čineći i razne ludosti da bi je se dočepali.

U gorko-slatkim situacijama, razotkrivajući jedni druge, očajnici oslikavaju svoje težnje i zavlače ruku u kutiju izgubljenih stvari tražeći sreću. Od tugovanke nad promašenim životima, preko duhovitih dijaloga, u kafanskom loncu se kuva tragična ljubavna priča začinjena dosetkama o strasti, filozofiji života i opstanku. Na „jelovniku” su kafedžijina porodična muka, samoća jedne konobarice, tragična sudbina ostavljene žene, pokajanje gastarbajtera i siva perspektiva provincijskog siročeta. U „vinskoj” karti su neuroze, čemer, jad i rakija. Za „desert”, uprkos svemu, servirana je nada.

U glavnoj ulozi je Marko Nikolić, kao vlasnik kafane. Marijana Mićić ima ulogu konobarice. Saša Joksimović je povratnik iz tuđine. Miroljub Turajlija tumači muzičara, švalera i boema. Dragana Mićalović je u ulozi razvedene žene, sa dvoje dece.

Tea Đorđioska u ovoj priči je devojka koja želi da postane pevačica.

Kompozitor i autor songova je Nikola Burovac, saradnici na songovima su Milena Vučić, Irfan Mensur, Luka Janković i Vuk Matić. Za scenografiju i kostim bila je zadužena Ana Radojčić a koordinator projekta je Nevena Joksimović.