Рачун за Брегзит - 60 милијарди евра?

БЕРЛИН - Уочи сутрашњег званичног почетка преговора између Британије и 27 земаља чланица Европске уније о изласку те земље из клуба, главно питање је колико Британци морају да плате за развод, а као одговор спомиње се сума од 60 милијарди евра коју Брисел жели да испостави као рачун Лондону, наводи данас „Дојче веле”.

Међутим, и влада британске премијерке Терезе Меј и Горњи дом Парламента ангажовали су правнике да провере правно стање и - дошли су до следећег закључка: чим Британија иступи из ЕУ, она више није обавезна да плаћа ниједну једину фунту Европској унији.

С друге стране, Брегзит ће вероватно бити окончан до пролећа 2019. године, али текући буџет ЕУ обухвата временски период до 2020. године, а за тај прорачун гласала је и Британија, и тако се обавезала на исплату новцаних средстава - тако на то гледа Брисел.

А онда, ту су још британски службеници који раде на пословима ЕУ и чије пензије би Лондон такође требало да покрије.

Жестоки заговорник Брегзита Рис-Мог ипак каже да су „то одлични предуслови за почетак преговора”.

Британија је тренутно, након Немачке, други највећи нето платиша па, уколико Лондон уплаћује мање новца, онда - или земље које плаћају морају да плаћају више, или земље које примају новац морају да примају мање, указује немачка медијска кућа.

Европска унија у целини или земље чланице појединачно могле би да туже Лондон уколико не подмири рачун за излазак из Уније, али британска премијерка може ка томе да иде опуштено у сусрет - ако је судити по експертизи домаћих правника, каже бароница Кишвер Фокнер, чланица Горњег дома британског Парламента:

„То је део преговора, али то јача позицију британске владе”, каже она.

Ипак, Британци вероватно желе да и након изласка из ЕУ профитирају од неких европских програма, попут оних на подручју науке и истраживања, и да себи такође, након планираног изласка из унутрашњег тржишта, обезбеде најбољи могући приступ, како је то изјавила министарка унутрашњих послова Ембер Руд:

„Морамо да тежимо највећем могућем приступу заједничком, унутрашњем тржишту. Не знамо колико то кошта, али управо о томе би требало преговарати”, указала је Руд.

Министар спољних послова Борис Џонсон као узор наводи Маргарет Тачер која је 1984. године изнудила попуст за Британце од изнервираних европских партнера.

„Присетимо се самита из Фонтенблоа 1984. године, када је Маргарет Тачер захтевала назад свој новац. Верујем да је управо то оно што ћемо и ми добити”, рекао је шеф британске дипломатије.

Британија, иначе, сваке недеље уплаћује у Брисел 350 милиона фунти што је, наводно, расипање новца које су заговорници Брегзита током кампање за референдум о изласку из ЕУ свакодневно критиковали.

То је податак који се задржао, иако су се заговорници ЕУ жалили да та свота не узима у обзир попуст који имају Британци, нити то колико земља добија из бриселских благајни.

Одлуку гласача који су подржали Брегзит премијерка Меј интерпретира на следећи начин: „Верујем да су они врло јасно показали да не желе и даље годину за годином да плаћају енормну своту за Европску унију”.

Премијерка Меј сутра ће званично прогласити излазак Британије из ЕУ, у складу са чланом 50 Лисабонског уговора, што ће бити историјски дан јер први пут једна земља најављује да напушта европски клуб, али ће сукоб око новца вероватно бити тема тек на самиту ЕУ крајем 2018. или почетком 2019. године - након целоноћне партије покера, закључује ДВ, преноси Танјуг.