Račun za Bregzit - 60 milijardi evra?

BERLIN - Uoči sutrašnjeg zvaničnog početka pregovora između Britanije i 27 zemalja članica Evropske unije o izlasku te zemlje iz kluba, glavno pitanje je koliko Britanci moraju da plate za razvod, a kao odgovor spominje se suma od 60 milijardi evra koju Brisel želi da ispostavi kao račun Londonu, navodi danas „Dojče vele”.

Međutim, i vlada britanske premijerke Tereze Mej i Gornji dom Parlamenta angažovali su pravnike da provere pravno stanje i - došli su do sledećeg zaključka: čim Britanija istupi iz EU, ona više nije obavezna da plaća nijednu jedinu funtu Evropskoj uniji.

S druge strane, Bregzit će verovatno biti okončan do proleća 2019. godine, ali tekući budžet EU obuhvata vremenski period do 2020. godine, a za taj proračun glasala je i Britanija, i tako se obavezala na isplatu novcanih sredstava - tako na to gleda Brisel.

A onda, tu su još britanski službenici koji rade na poslovima EU i čije penzije bi London takođe trebalo da pokrije.

Žestoki zagovornik Bregzita Ris-Mog ipak kaže da su „to odlični preduslovi za početak pregovora”.

Britanija je trenutno, nakon Nemačke, drugi najveći neto platiša pa, ukoliko London uplaćuje manje novca, onda - ili zemlje koje plaćaju moraju da plaćaju više, ili zemlje koje primaju novac moraju da primaju manje, ukazuje nemačka medijska kuća.

Evropska unija u celini ili zemlje članice pojedinačno mogle bi da tuže London ukoliko ne podmiri račun za izlazak iz Unije, ali britanska premijerka može ka tome da ide opušteno u susret - ako je suditi po ekspertizi domaćih pravnika, kaže baronica Kišver Fokner, članica Gornjeg doma britanskog Parlamenta:

„To je deo pregovora, ali to jača poziciju britanske vlade”, kaže ona.

Ipak, Britanci verovatno žele da i nakon izlaska iz EU profitiraju od nekih evropskih programa, poput onih na području nauke i istraživanja, i da sebi takođe, nakon planiranog izlaska iz unutrašnjeg tržišta, obezbede najbolji mogući pristup, kako je to izjavila ministarka unutrašnjih poslova Ember Rud:

„Moramo da težimo najvećem mogućem pristupu zajedničkom, unutrašnjem tržištu. Ne znamo koliko to košta, ali upravo o tome bi trebalo pregovarati”, ukazala je Rud.

Ministar spoljnih poslova Boris Džonson kao uzor navodi Margaret Tačer koja je 1984. godine iznudila popust za Britance od iznerviranih evropskih partnera.

„Prisetimo se samita iz Fontenbloa 1984. godine, kada je Margaret Tačer zahtevala nazad svoj novac. Verujem da je upravo to ono što ćemo i mi dobiti”, rekao je šef britanske diplomatije.

Britanija, inače, svake nedelje uplaćuje u Brisel 350 miliona funti što je, navodno, rasipanje novca koje su zagovornici Bregzita tokom kampanje za referendum o izlasku iz EU svakodnevno kritikovali.

To je podatak koji se zadržao, iako su se zagovornici EU žalili da ta svota ne uzima u obzir popust koji imaju Britanci, niti to koliko zemlja dobija iz briselskih blagajni.

Odluku glasača koji su podržali Bregzit premijerka Mej interpretira na sledeći način: „Verujem da su oni vrlo jasno pokazali da ne žele i dalje godinu za godinom da plaćaju enormnu svotu za Evropsku uniju”.

Premijerka Mej sutra će zvanično proglasiti izlazak Britanije iz EU, u skladu sa članom 50 Lisabonskog ugovora, što će biti istorijski dan jer prvi put jedna zemlja najavljuje da napušta evropski klub, ali će sukob oko novca verovatno biti tema tek na samitu EU krajem 2018. ili početkom 2019. godine - nakon celonoćne partije pokera, zaključuje DV, prenosi Tanjug.