Паланачке касе потапају централну

Смедеревска Паланка постала је синоним нерационалног трошења буџетских средстава на локалу. Јер, она је најзадуженија српска општина. Дугује три буџета, повериоци од ње потражују чак 18 милиона евра, а имају двоструко више запослених него што им треба. У минусу су и њихова локална предузећа, многа од њих су у блокади и то годинама. Због свега тога трпе грађани, подразумева се.

„Политика” је покушала да у ресорним министарствима – финансија и државне и локалне самоуправе – добије одговор на питање колики су дугови локалних самоуправа, међутим питање је остало без одговора. Нисмо добили ни податак ни чије минусе држава „крпи”, односно коме даје паре из буџетске резерве. За ту намену држава је прошле године из буџетске резерве дала преко 2,5 милијарди динара, а у 2014. и 2015. години око милијарду динара. Другим речима, и дугови локалних самоуправа су нагазна мина јавних финансија.

Истраживање „Политике” је показало да је само једном одлуком из децембра 2015. године влада уплатила средства из буџетских резерви за чак 42 општине. Као разлог за ванредну уплату наведено је лоше стање у општинским буџетима. Највише новца добио је Крагујевац и то 185 милиона динара. Следи Ниш са 80 милиона динара и Лесковац, Нови Пазар и Јагодина са по 60 милиона динара. Међутим, то нису и коначне добијене суме за ту годину. Ниш је пре тога добио 200 милиона динара, толико и Лесковац, док је Нови Сад имао 120 милиона динара ванредних уплата републичке администрације. Јагодина је такође имала претходну уплату од 59 милиона динара, па је уз нову, ванредна помоћ републичког буџета том граду за ту годину износила 120 милиона динара. У стотинама милиона динара мери се дата помоћ и Крагујевцу током 2015. године.

Познато је да „широк пролаз” ка централној каси имају локалне самоуправе које воде партије које су на власти и на републичком и на локалном нивоу што је јасно и из поменутог примера са највише добијеног новца. Да ли је то разлог зазирања државе да обелодани податке?

Председник Фискалног савета Павле Петровић недавно је на „Бизнис форуму” на Копаонику упозорио да су дугови локалне самоуправе премашили десет милијарди динара. Додатно, прошле године државна предузећа, државна јавна предузећа и локалне самоуправе су „Електропривреди Србије” и „Србијагасу” остали дужни 160 милиона евра.

Интересантно је да ни Фискални савет поменути податак о десет милијарди динара дуга није добио од релевантних државних институција, већ да је до њега дошао сам. И то сабирањем дугова из извештаја Државне ревизорске институције о пословању општина. Како се извештаји ревизора објављују с поприличним закашњењем јасно је да ни овај податак не одсликава право стање дуга на локалу. Шта је узрок лошег пословања локалних самоуправа? Лоше пројектовање буџета или недостатак у Закону о финансирању локалне самоуправе који је, иначе, мењан прошлог лета.

Саша Пауновић, председник општина Параћин, каже да сметња није Закон о финансирању локалне самоуправе.

– Проблем је то што је на локалу могуће планирати нереалне буџете и тако се стварају обавезе које није могуће платити у тој години. На пример, реалан буџет је једна милијарда динара, испланирају се две и направи трошак за две милијарде динара, а настане дуг од милијарду динара. Дугови се праве и селективним плаћањем трошкова. Плати се концерт, а не плате се, на пример, рачуни за грејање за школу – каже Пауновић.

Да ли се општинари тако понашају зато што код нас не постоји институција банкрота локалне самоуправе као другде у свету непознато је. Детроит, центар америчке аутомобилске индустрије, банкротирао је, на пример, 2013. године под теретом дуга тешким 18 милијарди долара. Познаваоци јавних финансија кажу да Министарство финансија нема надзор над локалним самоуправама што њима омогућава да праве доцње. Не може се рећи да су нашим општинарима баш одрешене руке у прављењу дугова, јер држава може да им обустави трансфере из централне касе, а када плати њихово задужење има право на наплату дуга и камату приде. Подсећања ради држава је 2012. године покушала да реши проблем дугова на локалу позивајући их да их репрограмирају. Централна држава је измирила обавезе, а локалне самоуправе су биле у обавези да измире дуг. Међутим, само се десетак општина одазвало позиву тако да проблем није решен.