Отворен 39. Салон архитектуре

Под слоганом „У реалности”, у Музеју примењене уметности отворен је 39. Салон архитектуре. Предраг Милутиновић добитник је Гран прија, награде која се традиционално додељује.

У жирију су били Душко Филиповски, Мирољуб Станковић, Ненад А. Стјепановић, Ирена Виденов и Маруша Зорец. За изложбу радова кандидована су 233 рада у свим категоријама, а жири је у званичну селекцију уврстио 112 радова, од којих је у конкуренцији за награде разврстано 77 радова у шест категорија.

Конкурсни и студентски радови излажу се ван категорије за награде. Кустос Салона и уредник каталога је мр Љиљана Милетић Абрамовић, кустос Одсека за архитектуру и в. д. директора Музеја примењене уметности. 

Салон архитектуре потврдио је свој значај и представља прворазредну и популарну архитектонску манифестацију која окупља бројне архитекте из земље, регије и иностранства, и скреће пажњу јавности на значај и утицај архитектуре на квалитет живота савременог друштва.

Овогодишњи Салон, како наводе организатори, тематизован је питањем просторног односа између архитекте, као ствараоца, и појаве – реалности, као актуелне немогућности у односу на актуелно стање ствари у свету – овде и сада.

Последњих деценија много пажње, како се чуло на отварању, било је усмерено на спектакуларно у архитектури, а много мање на потребе друштва у односу на ангажована и неопходна решења.

Криза савремености архитектуре на различите начине може се сматрати преовлађујућим стањем дисциплине у односу на које архитекта гради лични став према сопственом занимању и стрпљиво прави архитектуру и даље трагајући за њеним истинским вредностима.

У реалности настајања архитектура подразумева процес и сарадњу, решавање проблема, комуникацију сложених идеја, обраду података и ограничења, презентацију и репрезентацију, експериментисање и иновативност, вештину и стратегију преговарања, као и мноштво других задатака.

Салон ће имати и пратеће програме, са интересантним темама битним за савремену архитектуру, а студенти и  публика у оквиру експерименталних и едукативних радионица, трибина и предавања добиће шансу за размену искустава.

Блок пратећих изложби отворен је  истовремено са главним програмом, а посвећен је  историји архитектуре Београда. То су „Архитектура академизма – Милутин Борисављевић и Димитрије М. Леко”, као и „Грађење града – далеки поглед из близине на блокове 1 и 2 Новог Београда”.

На затварању Салона биће приређен програм „Професору с љубављу” посвећен обележавању 120 година од рођења и 50 година од смрти Николе Добровића. Током трајања Салона организоваће се панел „Тачка ослонца” о значају лика и дела Алексеја Бркића.

Планиран је и разговор о феномену конкурса и конкурсних резултата код нас.

Први пут на Салону отворен је посебан конкурс за додатни пратећи програм установљен прошле године, а односи се на тематске панел дискусије, тематски семинар, тематско предавање, тематску радионицу и сличне адекватне формате за презентацију афирмативних идеја, мишљења и деловања. Конкурс траје до 4. априла, а изабрани пројекти биће представљани из дана у дан, током последње недеље априла.

Студентски програми заступљени су традиционалном манифестацијом „Пре Салона”. То су радионице у сарадњи Факултета примењених уметности у Београду, Архитектонског факултета у Београду и Грађевинско-техничког факултета у Нишу. Биће организована и студентска изложба која се бави становањем у граду уз узгајање воћа и поврћа.