Велики хроничар поткопаоничког краја

Најбољом књигом с тематиком из балканских и Првог светског рата објављеном у 2016. години проглашено је дело „Лепогорска огњишта” Радољуба Глигоријевића из Куршумлије. За свој ауторски рад Глигоријевић, иначе дугогодишњи сарадник и дописник „Политике” из поткопаоничког краја, Косанице и Топлице добио је велико и престижно признање – награду „Милутин Бојић”. Ову значајну награду Радољубу Глигоријевићу доделила је литерарна секција Савеза удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године уз образложење да се аутор књиге „Лепогорска огњишта” на најбољи начин и достојно одужио нашим славним прецима и притом потомке обавезао да га следе. Скроман, као што целог свог века ради и живи, добитник награде нам је рекао:

– Одувек пишем за своју душу, не учествујем на конкурсима и промоцијама и због тога ми је ова награда стигла и изненада и, искрен да будем, неочекивано. Свако признање веома годи, али ово је ипак нешто заиста посебно јер носи име великог ствараоца Милутина Бојића, аутора једне од највећих песама и поема „Плава гробница”, и то баш на стогодишњицу његове смрти. Поклопило се да сам награду добио и у време припрема за обележавање великог јубилеја, односно једног столећа од подизања Топличког устанка, јединственог бунта слободарског народа мог завичаја и краја у којем сам рођен и живим – рекао нам је Глигоријевић.

О својој књизи која је проглашена најбољом у прошлој години неуморни књижевни стваралац Радољуб Глигоријевић, којем је дело „Лепогорска огњишта” тридесета по реду књига коју је објавио и штампао, каже:

– Лепа Гора је смештена на источним падинама Копаоника, најлепшој српској планини, и у њој живи велики број потомака славних јунака и хероја из Првог светског рата. Казивања потомака о славним прецима, приче људи који данас живе крај неутрнулих огњишта у селима на Лепој Гори су јединствена историјска грађа која се преноси с колена на колено. Обични људи, сељаци и чобани, ратници и патници, стално разапети између неба и земље, између сна и јаве и омеђени судбином, ја то морам посебно да истакнем, у радости су јединствени и најрадоснији, у патњи и на мукама најиздржљивији. Истрајни у свему што раде и опори и упорни као земља на којој су рођени и на којој живе, мештани копаоничких врлети стоички подносе све недаће, за њих не постоје ни очај, ни безнађе...

Чврсто збијајући редове и окупљени око духовних светиња на Лепој Гори, становници поткопаоничког краја, каже Глигоријевић, сами решавају све своје проблеме. За њих је мрвица радости довољна да у заборав одагнају све што их мучи и тишти. Из њихових животних прича настала је књига која ће, чврсто верује аутор, спојити прошлост и садашњост и бити залог за будућност, спојити векове.

– Не кријем уопште да се, иако сам забринут због суморне слике завичаја, ипак потајно надам да ће потомци јунака поново заложити ватру на огњиштима својих предака на Лепој Гори. И да ће се успомене на војевање дедова, пра и чукун дедова преносити новим нараштајима, али и да ће вечно сијати свеће у част славним прецима и грејати срца надом да се бол и патња нашег јуначког народа у Великом рату никада више неће поновити – рекао је за своју „Политику” аутор књиге „Лепогорска огњишта” Радољуб Глигоријевић.