„Карађорђе” из 1911. у Загребу 2017.

Чуди што се кинематографија нама блиска и врло разумљива, врло ретко налази на хрватском репертоару. Важно је да се добије увид у српску кинематографију, јер ту су стари филмови, почевши од ‘Карађорђа’ из 1911. године – изјавила је Агар Пата из Хиз Хрватског филмског савеза поводом Дана српског филма који се од трећег до седмог априла одржавају у Загребу.

Реч је о смотри, првој такве врсте, која је отворена пројекцијом филма „Маратонци трче почасни круг” Слободана Шијана у дупке пуној сали биоскопа „Тушканац”. Отварању су присуствовали амбасадорка Србије Мира Николић, митрополит загребачко љубљански Порфирије, политичари Милорад Пуповац и Борис Милошевић, представници града Загреба, дипломатског кора и љубитељи филма.

Публици су поред „Карађорђа (Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа)” Чича Илије Станојевића, који се сматра првим целовечерњим играним филмом на Балкану; понуђени неми филм „Грешница без греха” из 1930. године, Косте Новаковића; и први српски дугометражни звучни филм „Невиност без заштите” Драгољуба Алексића, из 1942.

Ту су и „Пластични Исус” Лазара Стојановића (1971), „Национална класа” из 1979. и Специјално васпитање” из 1977. Горана Марковића, „Тилва Рош” Николе Лежаића (2010), Практични водич кроз Београд са певањем и плакањем” Бојана Вулетића (2011), „С/Кидање” Косте Ђорђевића (2013), „Травелатор” Душана Милића (2014), „Отворена” Момира Милошевића (2016) и „Влажност” Николе Љуце (2016).

Љубитељима филма сигурно је било занимљиво старо остварење „Карађорђе” – филм који је премијерно приказан у биоскопу „Мали Париз” у Београду 1911. Занимљиво је да пројекција филма таквог назива није изазвала реакције хрватских десничара, осим љутих коментара анонимних читалаца на порталима. „Карађорђе” је развијен и копиран у лабораторијама „Пате” у Паризу. Приказан је у Смедереву, Нишу, Ваљеву, Скопљу, Сарајеву, и 1928. нашим исељеницима у Америци. Затим је нестао, да би се поново појавио пред гледаоцима 2004. године – на 200. годишњицу Првог српског устанка. И то тако што је управник Филмског архива Југословенске кинотеке Александар Ердељановић 2003. од свог бечког колеге сазнао да се у Аустријском филмском архиву налазе и неки стари српски филмови, међу њима и „Карађорђе”.

Сниматељ филма био је Француз Луј де Бери, продуцент Светозар Боторић, трговац и власник београдског хотела „Париз” на Теразијама, а Карађорђа је тумачио Милорад Петровић...

Дани српског филма замишљени су тако да посетиоцима представе бисере српског и југословенског филма, снимљене пре Другог светског рата, које публика није имала прилике да види, прикажу филмове који представљају златни период кинематографије СФРЈ, али и оне настале последњих година у српској продукцији, који нису били доступни широј јавности, осим на неколико фестивала.

Ова филмска ревија, како је у „Јутарњем листу” приметио познати хрватски филмски критичар Ненад Полимац, представља фасцинантни увид у далеку прошлост. Полимац оцењује да је ова смотра „важна допуна слици српског филма који стиже на наш репертоар, а та је кинематографија неупоредиво подстицајнија него што се то да наслутити по програму домаћих синеплекса”.

Агар Пата из Хрватског филмског савеза за портал ‘Новости’ је рекла да Дани српског филма много значе за хрватску културну сцену.

– Српски филмови врло ретко су на хрватском репертоару. Од свих филмова који се приказују на Данима, откупљен је тек филм ‘Влажност’ Николе Љуце. ‘Тилва Рош’ је приказан само на фестивалима, али не у биоскопу – рекла је Агар Пата.

Дани српског филма у Канади и Аустралији прерасли су у фестивале, и то је дугорочна стратегија ФЦС-а, каже за наш лист Бобан Јевтић, директор Филмског центра Србије (ФЦС). У припреми је, како додаје, сличан пројекат са Словенијом, и уопште, другим срединама у којима српски филмови нису откупљени.

Организатори манифестације Дани српског филма у Загребу су Југословенска кинотека, Филмски центар Србије, Амбасада Србије, Хрватски филмски савез, Српско народно вијеће и Загреб филм фестивал.

Велико интересовање за "Маратонце"

На Данима српског филма били су Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке, Александар Ердељановић, директор Архива Кинотеке, Марјан Вујовић, управник Музеја Кинотеке, редитељи Слободан Шијан, Коста Ђорђевић, Бојан Вулетић, Момир Милошевић и глумац Стојан Ђорђевић. Југослав Пантелић каже за наш лист да су реакције на филм „Маратонци”, у новоизрађеној копији, са оригиналном шпицом, биле одличне.

– Тај филм с годинама добија на знатно већој озбиљности, с обзиром на то да га људи више не посматрају искључиво као комедију, већ као филм који је наговестио све оно што је Душан Ковачевић желео да каже гледаоцима те 1981. године. Загребачка културна јавност показала је изузетно интересовање за филмове које до сада нису могли да виде – за оне с почетка 20. века, као и за рестаурисане копије попут „Пластичног Исуса”– истиче Југослав Пантелић.

Шијан – цена мојих филмова скаче код селектора

„Моји филмови годинама су били део оваквих програма, али ретко су их отварали, шта значи да је њихове цена скочила у селекторском мозгу. Ми волимо комедију, али је не ценимо довољно – рекао је Шијан након пројекције „Маратонаца”.