Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Комисије без рока за утврђивање узрока пада авиона

У Војсци Србије до сада се срушила два „супергалеба”. – У пет удеса у РВ и ПВО од 2006. године 13 погинулих
Комисије без рока за утврђивање узрока пада авиона
(Фото Принтскрин РТС)

Увиђај на месту удеса војног авиона Г-4, који се у петак око 10.30 часова срушио на подручју села Слатина код Шапца, при чему су погинули пилоти потпуковник Ненад Ћулибрк и капетан Дејан Пандуровић, завршен је вечерас. Осим представника Вишег јавног тужилаштва у Шапцу, чијим радом руководи заменик тужиоца Слободанка Милутиновић, узроке ове трагедије испитује Инспекторат одбране, као и комисије које су по службеној дужности формирали начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић и командант РВ и ПВО генерал-мајор Ранко Живак.

За разлику од расветљавања околности удеса хеликоптера Ми-17 пре две године, ове комисије немају одређен датум до којег морају завршити свој рад, али се подразумева да то мора бити у разумном року, без обзира на сложеност задатка који је пред њима, кажу у Министарству одбране.

Авион Г-4, познат и као „супергалеб” (као наследник популарног „галеба Г-2”), важи за поуздан авион и није на гласу као летелица која је имала сумњиво много удеса. Према подацима специјализованог ваздухопловног портала „Тангосикс”, авион који се срушио у околини Шапца имао је серијски број 23625 и произведен је 1985. године у фабрици „Соко” у Мостару.

Можда годиште производње неупућене у ваздухопловство наводи на закључак да би и старост летелице могла утицати на несрећу, међутим није тако – авиони произведени осамдесетих година прошлог века уобичајена су слика на небу широм света, како у војној, тако и у цивилној авијацији. Техничка исправност пре полетања се строго проверава, а Г-4 који се срушио ремонтован је 2015. године.

Иначе, тај авион је у РВ и ПВО стигао 2010. године из Црне Горе, након што се ова држава одрекла авијације и задржала само хеликоптере. Откако је расформирана Државна заједница Србија и Црна Гора, односно откако је Србија обновила државну самосталност, у Војсци Србије у удесима су уништена три авиона типа „орао”, два Г-4, и по један „миг 29”, „ласта” и хеликоптер Ми-17. У више удеса било је људских жртава – рачунајући и трагедију код Шапца, у пет војних ваздухопловних несрећа изгубљено је 13 живота.

Најтежа трагедија у новијој ваздухопловној историји Србије догодила се 13. марта 2015. године, у близини аеродрома „Никола Тесла”, кад се приликом покушаја спасавања живота бебе из Новог Пазара срушио војни хеликоптер Ми-17. Том приликом погинули су пилоти мајор Омер Мехић и капетан Милован Ђукарић, механичари летачи заставници Небојша Драјић и Иван Миладиновић, лекар Џевад Љајић, анестетичар Мирослав Веселиновић и беба породице Адемовић.

Пилот Техничког опитног центра мајор Горан Савић погинуо је 26. септембра 2012. године, кад се авион „ласта” срушио у Новој Пазови, непосредно по полетању с аеродрома у Батајници.

На овом аеродрому 7. јула 2009. године пао је ловачки авион „миг 29”, при чему је живот изгубио пилот потпуковник Раде Ранђеловић, приликом увежбавања за аеромитинг. Авион је приликом удара о тло усмртио војника Милана Улемека, који се у том тренутку налазио на дужности у парку техничких средстава.

Годину дана раније, 24. септембра 2008. године, на истом аеродрому погинуо је пилот потпуковник Иштван Канас, ветеран аеромитинга и командант ескадриле за летна испитивања Техничког опитног центра. Он је настрадао у препознатљивом у плаво офарбаном „супергалебу”, истом типу авиона попут оног који се у петак срушио код Шапца.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

predsednik Holandije
Koliko je to mnogo udesa i žrtava,spram kolicine naleta ( i vrste letova) .... Inicijalne procene govore o 100 puta vecem broju udesa na milion operacija u odnosu na razvijene zemlje Evrope. Ovi detalji mnogo govore o celokupnom sistemu.....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.