Куп.	Прод.	Сред.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

ПОГЛЕДИ

Грлом у пагоде

Уместо илузије о могућности да се преко ноћи све промени, ваља мењати ствари полако, корак по корак, као у фамозној еколошкој крилатици, мислити глобално, а радити локално

Среда, 12.04.2017. у 08:00 Мухарем Баздуљ

Последњу мартовску недељу обележила је прича о Декларацији о језику, а прву априлску студентске демонстрације. И једно и друго би моглo да буде захвална колумнистичка тема, али мени је управо док сам исписивао прву реченицу овог текста пало на ум како она (не)свесно призива стилски маниризам популарисан кроз серију „Грлом у јагоде“. Те 1967. године објављена је Декларација о (хрватском) језику, а те 1968. године у Београду су одржаване масовне студентске демонстрације, док је у само две недеље ове 2017. године успело да се састави и да буде представљена Декларација о (заједничком) језику те да у Београду отпочну масовне студентске демонстрације. Има ту, дакле, материјала да се пише о историји која се једанпут одвија као трагедија, а други пут као фарса, о „времену које (се) убрзава“, о подударностима и коинциденцијама, и тако даље, и тако ближе. А опет, такво писање би била линија мањег отпора, естетизација „сентименталног васпитања“, згодна „стилска вежба“ којом би се избегло адресирање кључног аспекта оба ова феномена.

Писац и новинар

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Коментари23

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Defunctus1982

Османе, како се звао језик којим причамо обојица пре него што су твоји постали Муслимани, а моји Хришћани?

Одговори | 4

035 упорно и даље

Српска је пословица да се на брзину само буве и муштерије хватају . Турски "рахат" : усаглашавање , студирање ствари полако, корак по корак, није примењиво на хватање бува ни при стварању више службених језика у школама , општинама , судовима , медијима . Колико ће требати речника , овлашћених тумача , колико ће бити велики гласачки листићи или новчанице са исписима на свим службеним језицима неке државе толерантне попут Србије ??? Две Немачке су сво време хладног рата усаглашавале стандардни језик !!!

Одговори | 2

@Muharem Bazdulj

Zvao me neki dan u dva iza noci Kozo da isprica vic. Ima on taj obicaj, zovne u gluho doba noci iz kafane da isprica vic. Ovako, standardno, pocinje u "Oslobodjenju" svaka kolumna vrsnog novinara Borisa Dezulovica, pa tako i perfektna kolumna "Deklaracija o telecem jeziku", a koju napisa u povodu Deklaracije o zajednickom jeziku. Medju potpisnicima Deklaracije zapazih ime Dezulovica. Vase, ne.

Одговори | 1

Милун Сенхајзер

Језик је као крв и као ваздух. Без њега нестајеш. Прихватајући туђе обичаје, структуру, меандре и небо другог језика, нешто се у теби губи и постаје недоступно, скривено, закључано. Поручује нам песник Каројан. Зато чувајмо и боримо се за наш заједнички,српски језик. Ја сам сигуран,а то наука мултидисцплинарно доказује,од етимологије,археологије итд. да је српски језик један од најстаријих а пошто ја живим на немачком говорном подручју,ја скромно тврдим да је један од најсавршенијих и најлепших..поезија..књижевност...идт. Позз свима. Поззз

Одговори | 13

Sreten Slovic

Mozda, ali nije bas pogodan za rep muziku :)

Милун Сенхајзер

Не постоји ни један научно утемељен доказ о постојању тзв. босанског чак и хрватског језика као самосталног и прастарог језика ,чак и хрватски лингвисти који држе до науке причају о заједничком језику,полицентричном језику,што је мислим много добра ,,фора,, да се не зове српски.Научно и историјски, ,,мајка,,језик је само један у ,,Словена,,...српски.Све друго је политиканство,није ни политика.Злонамерно. На делу је неписменост и злонамерно политиканство.Кад слушам предавања неких особа,који држе предавања на основу три нађена документа у неком архиву,писана или фалсификована барем хиљаду година након настанка језика којим сви причамо ,мислим да је то смешно. Декларација о заједничком језику је бесмислена у смислу да има само један проблем,име тог језика. Сви ми знамо како се тај језик зове.Ја не видим ни један разлог,ни један једини,да се тако не зове. Замислите ,ја сам Енглез и неко ме убеђује да се тај језик зове заједнички,или некако другачије....ха..ха..ха.

Одговори | 12

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!

Прочитајте још: