Грлом у пагоде
Последњу мартовску недељу обележила је прича о Декларацији о језику, а прву априлску студентске демонстрације. И једно и друго би моглo да буде захвална колумнистичка тема, али мени је управо док сам исписивао прву реченицу овог текста пало на ум како она (не)свесно призива стилски маниризам популарисан кроз серију „Грлом у јагоде“. Те 1967. године објављена је Декларација о (хрватском) језику, а те 1968. године у Београду су одржаване масовне студентске демонстрације, док је у само две недеље ове 2017. године успело да се састави и да буде представљена Декларација о (заједничком) језику те да у Београду отпочну масовне студентске демонстрације. Има ту, дакле, материјала да се пише о историји која се једанпут одвија као трагедија, а други пут као фарса, о „времену које (се) убрзава“, о подударностима и коинциденцијама, и тако даље, и тако ближе. А опет, такво писање би била линија мањег отпора, естетизација „сентименталног васпитања“, згодна „стилска вежба“ којом би се избегло адресирање кључног аспекта оба ова феномена.
Писац и новинар
ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


