Раднике вређали, а нису их плаћали
„Да се више ради, а мање празнује и болује”, ово је радницима „Гоше” 20. јануара 2008. године поручио Мариан Чапкович, тадашњи генерални директор фабрике вагона из Смедеревске Паланке. Било је то само годину дана пошто је Жос „Трнава” из Словачке купила „Гошу” и само неколико месеци пошто је Агенција за страна улагања и промоцију извоза ову компанију прогласила за извозника године.
„У почетку смо приметили да једног дана сви дођу на посао, а да већ следећег нема по 40 до 60 радника. Нисмо могли да схватимо зашто је то тако кад нема ни грипа, ни слава. Израчунали смо да годишњи одмори, славе, празници, боловања ’поједу’ 33 одсто времена предвиђеног за рад” жалио се Чапкович у интервјуу „Политици” пре скоро десет година.
Нови послодавац тада је имао сијасет замерки на рачун радника. „Много је нерадних дана”, закључио је генерални директор „Гоше”.
„Можда звучи као ситничарење, али ако је радно време од седам до три, да би у седам заиста био на свом радном месту радник мора доћи десет минута раније и не може на капији бити тачно у 15 часова” – рекао је тада Чапкович, представник страног инвеститора који је у Смедеревку Паланку дошао да запослене „научи” и европским вредностима.
Говорио је и да су српски радници „радикални и преки”.
Као илустрацију навео је и пример како је раднике из Смедеревске Паланке послао на обуку у Словачку, где су добили неодговарајући смештај.
„Био је викенд и проблем је решен првог радног дана. Међутим, прво што су урадили позвали су телевизију у Србији, објавили да неће ићи на обуку и, што је најгоре, тиме смо се бавили наредне две недеље”, покушао је Чапковић да илуструје колико су српски радници размажени.
Само деценију касније, испоставило се да је од радника само газда гори. Власник компаније Владимир Пор, из „Гоше” је побегао главом без обзира. Иако су његови менаџери пре десет година, по доласку у Смедеревску Паланку, говорили о томе како радници немају коректан однос према послу, овај страни инвеститор се према њима понео више него некоректно. Радницима је остао дужан 15 плата, а држава је преузела његове дугове према ПИО фонду у износу од 32 милиона динара. Да трагедија буде већа, један од његових запосленика Д. М. (57) извршио је самоубиство у фабричком погону и тиме скренуо пажњу јавности на тешко стање запослених у компанији.
Жос „Трнава” радни стаж запосленима није уплаћивао од 2014. године, а фирма је у блокади од децембра 2013. године. Да ти дугови нису његова ствар, Владимир Пор, власник Жос-а је експлицитно рекао пре неколико дана, када је овдашњу јавност информисао о томе да је компанију за 4,2 милиона евра продао кипарској фирми „Лиснарт холдингс“. Српско тржиште за мене је непријатна прошлост, рекао је тада. Иначе почетком 2007. године Жос „Трнава” је „Гошу” , на аукцији платио 140,44 милиона динара, што је по тадашњем курсу било нешто више од 1,5 милиона евра.
Како се догодило да надлежни државни органи нису приметили да словачки инвеститор у „Гоши” годинама не поштује српске законе? По овдашњим прописима, уплата пореза и доприноса је сада обједињена, и кад једног месеца послодавац то не учини Пореска управа то одмах зна. Аутоматски се, тај износ књижи као дуг на који се зарачунава камата. Како се догодило да држава није реаговала, ако послодавац у овом случају радницима није исплатио 15 плата? Ранка Савић из Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС), уверава да њихова рачуница показује да запосленима није исплаћено 30 зарада.
– Било је неких уплата у међувремену, али то нису биле пуне зараде – објашњава.
Најављује да ће АСНС покренути иницијативу за измену и допуну кривичног закона где ће захтевати да се уведе кривична одговорност за послодавце који не исплаћују зараде.
– Инсистираћемо да одговорно лице, власник или директор кривично одговара ако то не учини. Као што је то у европском законодавству. Запрећена казна за то кривично дело, према нашем предлогу биће до пет година затвора – објашњава Савић.
Професор Зоран Стојиљковић, председник синдиката „Независност”, каже да је „Гоша” само једна од последица лоше приватизације по којој смо све препустили корпоративном капиталу.
– Морамо да поведемо рачуна о томе да престанемо са будаластом паролом и амбијент за улагање рекламирамо тако што имамо јефтину радну снагу – закључује Стојиљковић.
Министарство финансија смо питали како су оволико година толерисали то што страни инвеститор годинама није поштовао овдашње законе, али одговор нисмо добили.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


