Лепша слика трговине са светом

Већим растом извоза робе и услуга од повећања њиховог увоза, Србија од 2013. године остварује знатно повољније резултате у спољној трговини. Раст извоза робе и услуга већ подуже премашује 10 одсто годишње. Покривеност увоза извозом повећан је са 66,8 одсто у 2010. на 87 одсто у 2016. години. Смањене су велике спољне економске неравнотеже, тако да је текући дефицит земље у 2016. од 1,4 милијарде евра, што је четири одсто бруто домаћег производа, био најнижи у претходних 15 година.

У почетку овог „златног доба српске спољне трговине” раст извоза био је концентрисан у мањем броју привредних области. Економисти указују да је добро што од 2015. извоз повећава све већи број индустријских грана и услужних делатности.

Та распрострањеност раста извоза чини га одрживим, кажу упућени. Првенствено је последица оствареног унапређења пословног и инвестиционог амбијента и постигнуте макроекономске и финансијске стабилности. Ипак, напомињу да су расту извоза у 2016. од 11,5 одсто и увоза од само 6,1 одсто, знатно допринеле и повољне међународне околности: пад цена енергената, као и раст тражње у ЕУ и региону.

Знатан раст извоза робе и промена слике српске спољне трговине видљиви су од почетка јесени 2012. године, кад је почела производња „Фијатовог” аутомобила „500-Л” у Крагујевцу. Томе је допринео и све већи извоз делова за аутомобиле из више нових фабрика које су подигле стране компаније, али и почетак извоза горива из обновљене рафинерије НИС-а у Панчеву.

Аналитичари Народне банке Србије указују да смањивању дефицита наше укупне спољне трговине од 2011. све значајније доприноси убрзани раст извоза услуга, а нарочито повећање њиховог суфицита, што потврђује и прошлогодишњи биланс.

Извоз робе у 2016. вредео је 13,43 милијарде евра, а увоз 17,38 милијарди евра, тако да је остварен дефицит од 3,85 милијарди евра, а увоз је покривен извозом са 77,3 одсто. Спољнотрговински дефицит у 2016. износио је 7,6 одсто БДП-а. У робном билансу дефицит је смањен на 10 процената БДП-а, а у размени услуга остварени суфицит чинио је 2,6 одсто БДП-а.

У 2016. у размени услуга са светом остварен је суфицит од 895 милиона евра. Овај вишак је највише последица већег извоза од увоза услуга телекомуникација, компјутерских и информатичких услуга од 407 милиона евра. Укупном суфициту услуга су допринели и суфицити професионалних, менаџерских и осталих пословних услуга од 273 милиона евра, грађевинских услуга 106 милиона евра и услуга транспорта 70 милиона евра.

Аутори „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке (ФРЕН) у 2017. години очекују бржи раст извоза од раста увоза и смањење спољног дефицита. Своју прогнозу заснивају на очекиваном економском расту у ЕУ и у региону, а томе ће допринети и раније инвестиције. Битно је, кажу, да се домаћа тражња држи под контролом, односно да тражња спорије расте од раста БДП-а, као и да се не дозволи реално јачање динара.

Економисти се слажу у оцени да је добро што је извоз робе и услуга у 2016. години достигао 17,3 милијарде евра и премашио половину вредности свега створеног у тој години (БДП). Слажу се, међутим, и да извоз Србије мора бити знатно већи и да може достићи 80 одсто вредности бруто домаћег производа. У нама сличним земљама вредност извоза достиже између 70 и 80 одсто БДП-а.