Друштвене фирме још чекају купце

Према подацима Министарства привреде, после готово три деценије од почетка српске транзиције, осим „Галенике”, у априлу 2017. купца је чекало 161 предузеће са око 52.000 запослених.

То мало преосталих друштвених предузећа, преведених у државна, на издисају су, али и даље дају знаке живота. За упућене, она чекају да их капиталисти купе „за тепсију рибе”, или да скончају у стечају, односно ликвидацији.

За Елен Голдстин, регионалну директорку Светске банке за западни Балкан, „за сваку похвалу” је чињеница да је од 526 предузећа са 90.000 радника, колико их је у августу 2014. било у власништву државе, за две године решена судбина 300 фирми.

Према званичним подацима, решено је питање 365 фирми – за 234 предузећа покренут је стечај, за 86 је обустављен „поступак приватизације”, а 45 је продато. Да ли „решене фирме” раде и колико људи у њима зарађује за пристојан живот, такође се не зна.

Голдстинова је у недавном разговору за „Политику” ипак нагласила да „нерешени” што пре морају да се реше.

– То питање мора да се реши веома брзо, јер такве компаније стварају велике фискалне обавезе за државу и буџет – казала је.

Готово једнако говоре и чланови Фискалног савета. Још неприватизована предузећа, нарочито она која нису од стратешког значаја, и за њих су „темпирана бомба јавних финансија”.

– Још неприватизована предузећа директно или индиректно добијају државну помоћ и заштиту, а њихово лоше пословање прети да још више оптерети јавне финансије у следећим годинама – указују ови надзорници државне касе у недавно објављеном раду „Фискална консолидација и привредни раст 2015–2017 – план, остварења, покретачи”, писаног за овогодишњи „Копаоник бизнис форум”.

У надлежном министарству наглашавају да, осим „Галенике”, ниједно „нерешено” предузеће не ужива заштиту од принудне наплате и да сва послују по тржишним условима. То значи да морају да измирују обавезе према повериоцима. У супротном – следује им стечај.

Међу њима је и 11 „стратешких предузећа”. Осам је у поступку усвајања унапред припремљеног плана реорганизације (УППР), што је друго име за последњу шансу. За два се тражи „адекватан модел приватизације”, а за једно је у току израда плана реорганизације и финансијске консолидације. Опстанак им зависи од тога да ли ће њихови повериоци прихватити тај план.

Међу 11 „стратешких”, „РТБ Бор” је најскупља српска економска мука. Премијер и изабрани председник Александар Вучић потврдио је недавно да се разговара с кинеском компанијом ЦНЦТ, али коначни договор није близу. Одговарајући на питање шта је проблем, Вучић је казао да „РТБ Бор” дугује 1,1 милијарду евра и „да није лако наћи неког ко би дао толике паре и додатно инвестирао”. Наиме, треба отварати нове руднике. Имамо нову топионицу, али немамо своју руду, увозимо концентрат. За рудник „Мајданпек” би се нашло 30 милиона евра, казао је, али у „Церово” треба уложити 300 милиона евра. Привредни суд у Зајечару усвојио је јула прошле године УППР за четири предузећа у саставу „РТБ Бор”, а држава је отписала око 900 милиона евра.

Објављен је јавни позив и за приватизацију три фабрике петрохемијског комплекса – „Петрохемију”, МСК и „Азотару”. Рок за достављање писама о заинтересованости је 3. мај 2017. Новине су писале да су за „Петрохемију” заинтересоване фабрике из Кине и Чешке.

Привредни суд у Крагујевцу је 20. марта 2017. донео решење којим је одбачен предлог за покретање стечајног поступка у Индустрији каблова Јагодина. Каква ће бити његова судбина за сада може само да се нагађа.

За крушевачки „Трајал” суд је усвојио УППР 25. новембра 2016. Како је недавно саопштено из ове компаније, после две неуспешне приватизације, прошлу годину је завршила са позитивним пословним резултатом.

Купац се још тражи и за прибојски ФАП. Премијер Александар Вучић је изјавио да ће држава уложити у набавку опреме за производњу војног борбеног возила „милош”, за којим има тражње, али под условом да ФАП може да гарантује да ће обезбедити производњу.

Министар привреде Горан Кнежевић је крајем марта изјавио да решавање проблема „иде својим путем” и да очекује бољу будућност за ФАП. Крајем априла се очекује правоснажност УППР-а, после тога да Министарство одбране преузме управљање ФАП-ом, „имају већ уговорене одређене послове”.

– Председник владе дао је задатак, пре свега нама министрима, да покушамо да нађемо што више посла за ФАП и ми то већ радимо – рекао је Кнежевић.

„Икарбус” је 29. новембра 2016. повукао предлог за покретање стечајног поступка и предложио нови УППР. На рочишту одржаном 21. фебруара 2017. одложено је одлучивање о УППР за 21. април 2017. У министарству кажу да је одржано више састанака са заинтересованим инвеститорима. Кинески „Јинлонг”, највећи произвођач електричних аутобуса на свету, заинтересован је за преузимање већинског удела ове земунске фабрике аутобуса. Марио Рендулић, председник Кинеско-југоисточно европске пословне асоцијације (ЦСЕБА), изјавио је крајем прошлог месеца да кинеска страна нуди да откупи дуговања „Икарбуса” за 51 одсто његовог капитала.

За „Политику” а. д. нови УППР је предат суду 8. новембра. Рок од шест месеци заштите истиче 8. маја 2017. Рочиште које је било заказано за 23. фебруар 2017. је одложено, а суд није одредио ново.

УППР за врањски „Јумко” требало би да буде поднет суду 20. јуна 2017.

За Руднике подземне експлоатације угља „Ресавица” још није урађен план реорганизације и финансијске консолидације. Влада је 24. маја 2016. усвојила Закључак којим се сагласила да се потраживања државних поверилаца конвертују у капитал друштва.

Министарство привреде је 18. јануара ове године објавило jавни позив за прикупљање писама заинтересованих за приватизацију Пољопривредног комбината „Београд”. Рок је био 17. фебруар 2017. У зависности од процене фер тржишне вредности капитала са стањем на дан 31. децембар 2016, чија је израда у току, донеће се одлука о најповољнијем начину продаје ПКБ-а. У обзир долазе продаја капитала, имовине, стратешко партнерство или неки други вид продаје.

Колико год се некоме журило да што пре скине с дневног реда предузећа која су била „свачија и ничија”, изгледа да ће се о њима још дуго причати.