Ликвидност ЕПС-а на стакленим ногама

Такви резултати пожељни су, пре свега, због сталних примедби Фискалног савета на рад и кашњење у реструктурирању овог јавног предузећа, па је Павле Петровић, председник овог савета, недавно поновио да ЕПС сада остварује профит, али да су инвестиције веће од амортизације, због чега се тај систем урушава. Дуг тог предузећа износи 1,1 милијарду евра и дуплиран је у односу на 2009. годину.

ЕПС ће како је предвиђено планом, ове године највише пара да потроши на запослене око 63,9 милијарди динара, куповину струје 30,2 милијарди динара и амортизацију 40 милијарди динара.

С друге стране, наплата електричне енергије требало би у највећој мери да попуни буџет ЕПС-а. Планирана је зарада од 221,6 милијарди динара, док би продаја угља за индустрију и широку потрошњу инкасирала око пет милијарди динара.

Консолидовани план пословања истовремено укључује и ризик по ликвидност компаније коју може изазвати велики одлив готовине за потребе финансирања планираних инвестиција.

У којој мери ће бити реализован план пословања зависиће и од тржишног ризика, односно обима потражње и цена струје, односа понуде и тражње, као и проблема у снабдевању гаса.

ЕПС рачуна и на девизни ризик, јер сваки проценат раста девизног курса динара увећава трошкове пословања за око 400 милиона динара годишње.

Постоји и бојазан од каматног ризика, јер је већина кредита са варијабилним каматним стопама, те свако њихово повећање негативно утиче на пројектовану финансијску стабилност ЕПС-а.

Сваки проценат смањења наплате струје умањује прилив пара за око две милијарде динара годишње. Стопа инфлације већа од очекиване угрозила би и позитивно пословање и електроенергетски биланс.

Јер, сваки проценат непланирано веће инфлације доводи до повећања трошкова пословања ЕПС-а за милијарду динара годишње.

Исто тако, свако повећања процента губитака струје умањује приходе за око 1,5 милијарди динара, док само продужење ремонта једне термоелектране „Костолац” од 10 дана, смањује зараду за око 0,85 милијарди динара годишње. Истовремено би смањење производње угља од само пет одсто у „Колубари” умањило приходе за око 4,2 милијарде динара.

Кључни екстерни ризик је неизвесност у погледу раста привреде еврозоне која има директан утицај на потражњу и тржишне цене. Остали ризици односе се на динамику спровођења економских реформи и мера фискалне консолидације, наведено је у консолидованом трогодишњем извештају ЕПС-а, који је усвојио Управни одбор.