Поуке прошлости

Василије Ђ. Крестић је професор Филозофског факултета у пензији. Редовни је члан САНУ, директор Архива САНУ и председник Друштва за подизање меморијалног центра српских жртава у 20. веку. Посебно је изучавао историју Срба у Угарској, историју Срба у Хрватској, српско-хрватске односе, идеје југословенства и узроке геноцида почињеног над Србима у Хрватској. Објавио је више од тридесет књига, а његова библиографија броји више од 600 јединица

Декларација о заједничком језику узбуркала је јавност и, као много пута раније, показала да су расправе о језику веома осетљиве, да су најмање стручне, а највише политичке природе. Овим текстом желим да скренем пажњу јавности, посебно онима који одлучују о том осетљивом питању, на неке мало знане и непознате, али значајне чињенице из хрватске језичке политике. Уверен сам да и у овом случају прошлост може да буде поучна, бар за оне који поштују историјске чињенице, који знају да цене искуство, који нису оптерећени предрасудама а имају племените намере. У сваком случају наша јавност би морала да зна да проблеми службеног назива језика у Хрватској, који су предмет овог фељтона, нису нови, да су најмање стручног – филолошког и лингвистичког – карактера, а да су изнад свега националног и политичког садржаја. Смисао овог текста и јесте у томе да укаже многим примерима из прошлости на политичку суштину, циљеве и значај одредби о једночланом називу службеног језика у Хрватској, на то да покаже ко је стајао иза такве језичке политике и који је коначни исход њихових настојања.

КОМПЛЕТАН ФЕЉТОН У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ