Нетакнута Србија чека туристе авантуристе

Колико је овај скривени бисер Србије значајан говори чињеница да је до његовог открића титулу нашег најекстремнијег кањона носио „усек” реке Трибуће између Љубовије и Ваљева, са пет водопада. Ипак, то изгледа није импресионирало и надлежне за туризам, јер лепоте водопада скривених у срцу Таре љубитељи нетакнуте природе само могу да замишљају на основу сведочења момака из Удружења екстремних спортова „Wild Serbia” („Дивља Србија”), који су једини прошли том деоницом.

Како сведочи Иван Настић, овај кањон ни седам година после открића није прилагођен ни професионалцима, а камоли туристима, односно није опремљен за спуштање љубитеља екстремних спортова.

– Конкурисали смо у Министарству за заштиту животне средине са пројектом за мапирање и опремање кањона неопходним сидриштима за спуштање, а затим и представили пројекат у Заводу за заштиту природе Србије. Засад нема одговора – каже Иван Настић.

Под појмом активан одмор не подразумева се само спуштање низ кањоне и у пећине, већ и пловидба кајаком, екстремне пешачке, бициклистичке и џип туре. Настић истиче да смо у овом сегменту туризма у рангу са осталим балканским државама, aли да заостајемо у односу на западну Европу, нарочито Аустрију. У току је, каже, спровођење пројекта „Дивља душа Европе”, који би требало да развије туризам омиљен љубитељима адреналинских спортова.

Пројекат је настао на иницијативу привредних комора и надлежних министарстава за туризам Србије и Црне Горе. Предвиђен је развој активног одмора на седам заједничких програма. Нешковић и Настић су задужени за популаризацију четири од њих.

Авантуре ускоро крећу са тринаестодневном пешачком туром од Ваљевских планина, преко кањона Трешњице, Таре, језера и реке Увац, планине Јадовник и манастира Милешева, до Дурмитора и спуштања до Боке которске, са завршетком на Ловћену. У перспективи је тура на планинским бициклима (маунтин бајк), која траје девет дана – од Дивчибара, преко Ваљевских планина до Будве, одакле се иде на Скадарско језеро. За авантуристе је идеалан мултиспорт десетодневни програм, који почиње кањонингом на Ваљевским планинама, наставља пешачењем кроз кањон Трешњице и спелеолошким истраживањем на Увцу. У оквиру тог програма је и вожња кајака на Лиму, рафтинг на Тари, кањонинг у Невидеу, на реци Мала Комарница и завршава пешачком туром на Комовима. Џип тура траје десет дана и такође креће од Ваљевских планина, кроз кањон Трешњице, па поред бајинобаштанске кућице на стени, до Таре, Мокре Горе, Златибора, Увца, планине Јадовник и кањона Милешевке, преко црногорских масива Дурмитора, Сињајевине и Ловћена.

– Урађене су брошуре које смо крајем прошле и ове године представили на сајмовима туризма на Аљасци, у Аустрији, Холандији, Белгији и Немачкој – истакао је Настић и додао да су Нешковић и он пре пет година први у Србији почели да организују рекреативне кајак туре на Дрини, Увцу, Ибру, Ђердапу, Лиму...

Најпосећеније су кањонинг туре на реци Трибући, које, како кажу, нуде врхунски адреналински провод за оне који немају претходно искуство.

– Штета је што овај кањон није познат као туристичка дестинација. У његовој промоцији значила би нам помоћ и маркетиншка подршка државе. Било би добро да нама који желимо да развијемо и улажемо у ову грану туризма држава помогне субвенцијама. Развој активног одмора у руралним подручјима би покренуо и развој српских села и тамошњег туризма јер не бисмо само водили туристе на једнодневно спуштање кањонима, на пример, већ бисмо волели да им организујемо преноћишта и исхрану у сеоским домаћинствима – истакао је Настић.

„Дивљи” водичи

Већи проблем од неразвијености ове, у иностранству и те како профитабилне, гране туризма јесте нелојална и нелегитимна конкуренција, наглашава Иван Настић, пионир српског активног одмора

– Туристи који желе адреналински провод у нетакнутим лепотама Србије могу да се обрате на адресу десетак компанија које су регистроване за активни туризам. Проблем је што има двоструко више нерегистрованих водича и организација које најчешће нуде кајак и кањонинг туре на Дрини и Увцу. Осим што не плаћају порез држави, они доводе у питање безбедност туриста који често и нису свесни са ким су кренули у авантуру – истиче Настић.