Места за сахрањивање само на четири гробља

– На отвореним гробљима обезбедили смо гробна места за годину дана, до априла 2018. године. Али, да не би дошли у ситуацију да се у нередних неколико година појаве озбиљни проблеми и мањак места, градска управа је усвојила планове за изградњу још два гробља, и то Нова Бежанија два и Лешће два. Када буду реализовани ови планови, решиће се питање сахрањивања у наредних 50 година – објашњава Драган Балтовски, директор ЈКП „Погребне услуге”.

У току 2016. године обављене су 12.732 сахране, од тога 10.116 класичних сахрана. Од јануара до 26. априла ове године било је 4.787 сахрана – 3.827 класичних и 960 кремација.

– Однос између класичних сахрана и кремација у протеклих десетак година је непромењен, односно на четири класичне сахране обави се једна кремација – каже Балтовски.

Просечна сахрана, без погребне опреме, кошта 36.700 динара, а трошак за кремацију, такође без пратеће опреме, износи 30.900 динара. Овим износима требало би додати издатак за неопходну опрему, који се креће од око 12.000 динара па на више. Остала издвајања зависе од жеља и материјалних могућности породица преминулих па уколико желе, могу да додају и трошкове читуља, опела, затим испраћај са музиком...

Бесплатних сахрана нема, али је град Београд предвидео могућност такозваних социјалних сахрана за особе без сталног места становања, односно за бескућнике или друга социјално угрожена лица – без примања и старатељства. Трошкове ових сахрана сносе општине на чијој територији те особе премину, а они износе 32.500 динара (у цену је урачуната и погребна опрема). Ово су такозване сахране без испраћаја.

И кад оду на „онај свет”, грађани су подељени територијално. То значи да уколико неко премине у Борчи, према градској одлуци, сахрана се обавља на гробљу Збег у Борчи, а преминулим Новобеограђанима обезбеђена су гробна места на Новом бежанијском гробљу.

– Ипак, у појединим случајевима, уз одговарајуће образложење, може се одобрити сахрана и на неком другом гробљу. Ако неко умре у Кумодражу, а има породичну гробница на Топчидерском гробљу, онда тамо може и бити сахрањен уз испраћај из капеле на том почивалишту. Уколико неки наш суграђанин жели за живота да определи место свог почивања након смрти, ми омогућавамо и таква решења – каже Балтовски.

Дигитални надгробни споменик

Пре око месец дана појавио се својеврстан искорак из уобичајене гробљанске опреме. Стигли су такозвани дигитални надгробни споменици. На класичну надгробну плочу монтира се дигитални екран.

– Дигитални надгробни споменик, какав је представљен 23. марта у Марибoру, а који су заједнички презентовали Погребно предузеће „Марибор” и локални Електротехнички факултет још је прототип.

Код нас су се о овој новини распитивали искључиво представници медија, а конкретних питања наших суграђана још није било – објашњава Драган Балтовски.

У Словенији је прича о овој врсти споменика постала прави хит. Неколико дана по објављивању, како јављају медији, погребном предузећу наручено је 50 оваквих споменика. Ове дигиталне плоче требало би да се напајају соларном енергијом и на њима би се налазио већи број података о покојнику – могућност приказивања текста, видео-записа, фотографија. Њих би могла да одабере особа за свог живота или родбина. Цена „права ситница” – 3.000 евра без ПДВ-а.

У престоници око 190 гробаља

ЈКП „Погребне услуге” брину о десет највећих београдских гробаља: Ново гробље, Централно гробље, Земунско гробље, Бањичко гробље, гробље Топчидер, затим гробља Орловача, Збег, Лешће, Нова и Стара Бежанија.

На ширем подручју Београда, постоји још око 180 гробаља, која су најчешће у надлежности локалних самоуправа.