Mesta za sahranjivanje samo na četiri groblja

– Na otvorenim grobljima obezbedili smo grobna mesta za godinu dana, do aprila 2018. godine. Ali, da ne bi došli u situaciju da se u nerednih nekoliko godina pojave ozbiljni problemi i manjak mesta, gradska uprava je usvojila planove za izgradnju još dva groblja, i to Nova Bežanija dva i Lešće dva. Kada budu realizovani ovi planovi, rešiće se pitanje sahranjivanja u narednih 50 godina – objašnjava Dragan Baltovski, direktor JKP „Pogrebne usluge”.

U toku 2016. godine obavljene su 12.732 sahrane, od toga 10.116 klasičnih sahrana. Od januara do 26. aprila ove godine bilo je 4.787 sahrana – 3.827 klasičnih i 960 kremacija.

– Odnos između klasičnih sahrana i kremacija u proteklih desetak godina je nepromenjen, odnosno na četiri klasične sahrane obavi se jedna kremacija – kaže Baltovski.

Prosečna sahrana, bez pogrebne opreme, košta 36.700 dinara, a trošak za kremaciju, takođe bez prateće opreme, iznosi 30.900 dinara. Ovim iznosima trebalo bi dodati izdatak za neophodnu opremu, koji se kreće od oko 12.000 dinara pa na više. Ostala izdvajanja zavise od želja i materijalnih mogućnosti porodica preminulih pa ukoliko žele, mogu da dodaju i troškove čitulja, opela, zatim ispraćaj sa muzikom...

Besplatnih sahrana nema, ali je grad Beograd predvideo mogućnost takozvanih socijalnih sahrana za osobe bez stalnog mesta stanovanja, odnosno za beskućnike ili druga socijalno ugrožena lica – bez primanja i starateljstva. Troškove ovih sahrana snose opštine na čijoj teritoriji te osobe preminu, a oni iznose 32.500 dinara (u cenu je uračunata i pogrebna oprema). Ovo su takozvane sahrane bez ispraćaja.

I kad odu na „onaj svet”, građani su podeljeni teritorijalno. To znači da ukoliko neko premine u Borči, prema gradskoj odluci, sahrana se obavlja na groblju Zbeg u Borči, a preminulim Novobeograđanima obezbeđena su grobna mesta na Novom bežanijskom groblju.

– Ipak, u pojedinim slučajevima, uz odgovarajuće obrazloženje, može se odobriti sahrana i na nekom drugom groblju. Ako neko umre u Kumodražu, a ima porodičnu grobnica na Topčiderskom groblju, onda tamo može i biti sahranjen uz ispraćaj iz kapele na tom počivalištu. Ukoliko neki naš sugrađanin želi za života da opredeli mesto svog počivanja nakon smrti, mi omogućavamo i takva rešenja – kaže Baltovski.

Digitalni nadgrobni spomenik

Pre oko mesec dana pojavio se svojevrstan iskorak iz uobičajene grobljanske opreme. Stigli su takozvani digitalni nadgrobni spomenici. Na klasičnu nadgrobnu ploču montira se digitalni ekran.

– Digitalni nadgrobni spomenik, kakav je predstavljen 23. marta u Mariboru, a koji su zajednički prezentovali Pogrebno preduzeće „Maribor” i lokalni Elektrotehnički fakultet još je prototip.

Kod nas su se o ovoj novini raspitivali isključivo predstavnici medija, a konkretnih pitanja naših sugrađana još nije bilo – objašnjava Dragan Baltovski.

U Sloveniji je priča o ovoj vrsti spomenika postala pravi hit. Nekoliko dana po objavljivanju, kako javljaju mediji, pogrebnom preduzeću naručeno je 50 ovakvih spomenika. Ove digitalne ploče trebalo bi da se napajaju solarnom energijom i na njima bi se nalazio veći broj podataka o pokojniku – mogućnost prikazivanja teksta, video-zapisa, fotografija. Njih bi mogla da odabere osoba za svog života ili rodbina. Cena „prava sitnica” – 3.000 evra bez PDV-a.

U prestonici oko 190 grobalja

JKP „Pogrebne usluge” brinu o deset najvećih beogradskih grobalja: Novo groblje, Centralno groblje, Zemunsko groblje, Banjičko groblje, groblje Topčider, zatim groblja Orlovača, Zbeg, Lešće, Nova i Stara Bežanija.

Na širem području Beograda, postoji još oko 180 grobalja, koja su najčešće u nadležnosti lokalnih samouprava.