Француски левичари се још двоуме око Макрона
Париски средњошколци и студенти бојкотују ривале у финишу председничких избора. Демонстративно шетају улицама и у школама широм земље дижу глас и узвикују „Ни Макрон, ни Ле Пенова”. Срећа по председничке кандидате што многи у овој армији младих нису пунолетни.
И они левичари који то јесу, њих око седам милиона левичара који су у првом кругу подржали Жан-Лика Меланшона, аплаудирају ђацима на „здравом разуму”. Ови левичарски оријентисани Французи, или добар део њих, уверења су да свако ко је иоле присебан не би подржао „призор из пакла” (Марин ле Пен) ни „новог љубимца корпоративних лобија” (Емануела Макрона).
Али, Французи ће убрзо добити новог председника, а ни левица не жели да десничарка земљу ограђује зидовима и враћа их пола века уназад. Због чега се онда и даља двоуме око Макрона?
Готово сви политички лидери окупили су се око младог центристе стварајући блок против Ле Пенове. Кажу да Француска мора да се уједини када је опет дочекала да у финишу избора на листићу има фашистичку опцију.
Меланшонов тим, по ненаклоњености према ЕУ и НАТО-у близак екстремној десничарки, поручио је бирачима да ниједан њихов глас не би требало да узме лидерка Националног фронта (НФ), али нису рекли ни да треба да заокруже независног кандидата Макрона.
Мада је своје присталице саветовао 2002. године да подрже Жака Ширака против Жан-Марија ле Пена, Макрон сада не тражи да гласају против кћерке тадашњег вође НФ-а.
У партији објашњавају да су контекст и политичка ситуација различити. Они не кажу да се НФ променио и да је Марин друкчија. Сматрају да су њени покушаји да се таквом представи димна завеса, а да партијска основа остаје иста.
Ипак, о овом питању ће се саветовати са својим бирачким телом. Њихово понашање заинтригирало је медије који у међувремену опипавају левичарима пулс. Неки медији процењују да ће ова армија, која би 7. маја могла усрећити Макрона, постати бели листићи.
Наиме, левичари с којима су разговарали медији бесни су јер је Меланшон спречен да уђе у други круг захваљујући „глупој стратегији” Социјалистичке партије, која је добила свој историјски минимум од 6,4 одсто гласова. А када је већ тако, сматрају да не морају да бирају „мање од два зла”. Они нипошто не подржавају Ле Пенову, али уједно не могу себе натерати да заокруже Макрона, чак и када знају да је он сада брана од НФ-а.
Дакле, у оваквом стању ствари они желе да Макрон победи, али без њихове помоћи. Разлога је много. Овај део Меланшонових бирача сматра да је Макрон заслужан за то што НФ цвета. Чврсто су убеђени да ће његова политика Француској донети више социјалне неправде и дугорочно отерати људе у наручје екстремне десничарке јер ће Макрон победом 7. маја усрећити „само банкаре и Немачку”.
„Осећамо се као да смо сатерани у ћошак, а при томе знамо да не желимо да се код нас дешава оно кроз шта Британци пролазе захваљујући брегзиту. Али опције које имамо и нису неки избор”, сагласни су ови левичари.
Други табор ће, пак, подржати Макрона, али из истих разлога – да спрече Ле Пенову у њеним радикалним намерама.
„Визија будућности није изолована Француска. Макрон ће бити други Франсоа Оланд, али се надамо да неће много забрљати. Сигурно је да неће колико би могла Марин ле Пен”, оцењује ово крило.
Анкетне процене су да ће 53 одсто Меланшоновог бирачког тела дати глас Макрону, а 16 процената ће добити Ле Пенова. Остали ће радије апстинирати. Сондаже процењују и да ће тридесетдеветогодишњи центриста постати нови француски председник захваљујући подршци 49 одсто бирача. Евроскептичарка ће освојити 28 процената гласачког тела, док ће уздржаних бити натпросечних 23 одсто.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


