„Златна књига” Радовану Белом Марковићу

Нови Сад – Писцу Радовану Белом Марковићу јуче је уручена награда „Златна књига Библиотеке Матице српске”. Најстарија српска национална библиотека, која делује под капом Матице, ову награду додељује поводом свог дана којим је јуче обележила важан историјски датум за српску културу. Тог дана 1864. године, из Пеште ка Новом Саду, запловио је пароброд „Напредак” којим је бечкеречки трговац Јован Форовић пренео необичан товар – прву јавну научну библиотеку у Срба.

Књига је, по речима лауреата, потребна сваком човеку као лек за душу, а награда којом је, каже, узбуђен и почаствован, важна је због саме књиге.

„Мој осећај је да је самог себе опасно похарао онај човек који не чита књиге”, казао је Радован Бели Марковић, који је обележавање историјског датума у Матици српској описао као „светковину књиге на најдостојнијем месту у земљи Србији”.

 „Ми заправо обележавамо повлашћени датум српске књиге и културе, а од тога каква нам је књига и култура зависи и наше место у свету. Зависи да ли уопште бивамо, да ли се препознајемо у бићу и да ли јесмо. Кључ наше српске куће је књига, али књига је кључ и сваке нормалне европске куће. Није то само утешно, па није то само ни истинито, него и спасоносно”, казао је управник Библиотеке МС и књижевник Селимир Радуловић.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић истакао је да Матица српска и њена библиотека „трају и зраче кроз време великим сјајем”. Навео је да је то сјај „ален камена” за који народ каже да светли тако да се уз њега може вечерати као што се по дану руча.

Библиотека МС је настала у Пешти 1826. године, са оснивањем Матице српске. За јавност је отворена 14. августа 1838. у Текелијануму – заводу за школовање Срба у Пешти, чији је оснивач био Сава Текелија, Матичин председник.

Језгро Библиотеке чиниле су „частице” Летописа, покренутог две године пре оснивања Матице, поклони који су у Текелијанум стизали из Русије и са других страна. Своје личне библиотеке завештали су јој Платон Атанацковић и сам Текелија, а даровали су је и Теодор Павловић, Димитрије Трол, Вук Караџић, Његош, Јован Суботић, Јан Колар... Поседује највећу збирку старих и ретких српских књига. Најстарија књига јесте „Матичин апостол” из 13. века, писан на пергаменту. У њеном поседу је и 17 инкунабула, књига штампаних до краја 15. века, а међу њима је „Октоих првогласник” Ђурђа Црнојевића, најстарија ћириличка јужнословенска штампана књига, отиснута на Цетињу.