Мисле о слободи и раде

– У нашој установи тренутно је око 1.500 осуђеника и притвореника који издржавају казне од три до максимум 20 година, као и оне изречене повратницима на стазе безакоња са пресудама већим од једне године. Данас су у овој установи само 23 осуђеника на казне од 20 година за убиства и слична кривична дела – каже управник КПЗ-а Александар Грбовић.

Видимо велики број осуђеника на кругу, уредно се јављају када прођемо поред њих. Један од њих је Иван С. (34) из Ниша.

– Због наркотика осуђен сам у Сегедину на седам година затвора. Издржао сам у мађарском казамату половину и на свој захтев пребачен сам у Србију на даље издржавање казне. Намерно кажем мађарски казамат јер тамо где сам био је... Боље да не причам... Било је страшно. Катастрофално... Услови, па чујте, овде сам малтене у хотелском смештају, радим, време брже пролази – прича овај осуђеник.

Стално размишља, каже, о великој грешци коју је направио и тврди да се зарекао да га никада и ништа неће вратити тамо где је сада.

Милош Ћ. (32) из Пирота осуђен је на десет година због покушаја убиства после свађе у једном граду у Војводини.

– Издржао сам већ седам... Довољно је година прошло да се искрено покајем због онога што сам урадио, живот у затвору је највећа школа коју сам могао да завршим. Надам се да никада више нећу доћи у ситуацију да нешто слично урадим и зато једва чекам да се вратим породици, својим пријатељима, свом граду. Радим у области која ми је до пре годину дана била страна и веома ми је занимљива. То је оно што ме наводи на размишљање о грешкама, на покајање и чврст завет да само другачије могу да кренем када напустим овај простор – каже Милош.

Нишки завод био је пре само четири године најгора затворска институција у Србији. Данас је, међутим, по оценама међународних организација за поштовање људских права или Комитета за спречавање тортуре, али и невладиних организација, заштитника грађана, Министарства правде и Управе за кривичне санкције, међу најбољим установама. По свему – и поштовању права осуђеника и законских прописа, по унапређењу услова боравка – смештаја, исхране и здравствених услуга, као и по заштити и по питању радног ангажовања осуђеника.

Скоро сви производни погони, који су последње две деценије били готово уништени сада раде. Металски сектор ради у три смене и од метала производи све за потребе самих затвора у Србији, али има и комерцијалну производњу. У текстилном погону у две смене производи се одећа за све осуђенике у Србији, постељине, душеци и јастуци за све заводске установе. Дрвни сектор производи намештај за судове и затворе али и за комерцијалне наручиоце. КПЗ Ниш је један од највећих произвођача кошница за пчеле, собног намештаја и сувенири од дрвета – шах гарнитура…

На економији установа је обновила сточарство, фарму са 2.000 кока носиља, а новина је фарма зечева. У пољопривреди се обрађује више од 400 хектара земљишта и храна се не купује.

У последње време велико је ангажовање осуђеника на раду за потребе нишких градских јавних предузећа, а прави подвиг направљен је на плану обуке и образовања осуђеника.

– Ова установа има затворени, полуотворени и отворени део. Увек се поставља питање ко има право на издржавање казне у полуотвореном и отвореном делу установе. То право по закону не постоји безусловно, већ се заслужује и зависи од више параметара. Пре свега од процене степена ризика, затим од понашања и дисциплине током издржавања казне, од врсте кривичног дела које је осуђеник починио, здравственог стања… – објашњава Александар Грбовић

У слободно време култура и спорт

Редовне спортске активности су уобичајене, а одржавање и културних манифестација попут концерата, позоришних представа или књижевних вечери су саставни део живота осуђеника у нишком КПЗ-у. А позоришна секција, која успешно ради последњих година у овој затворској установи наступала је широм Србије представом „Партија бивших” по сценарију Александра Бецића. Осуђеници – глумци, побрали су аплаузе свуда где су се појавили.