Misle o slobodi i rade

– U našoj ustanovi trenutno je oko 1.500 osuđenika i pritvorenika koji izdržavaju kazne od tri do maksimum 20 godina, kao i one izrečene povratnicima na staze bezakonja sa presudama većim od jedne godine. Danas su u ovoj ustanovi samo 23 osuđenika na kazne od 20 godina za ubistva i slična krivična dela – kaže upravnik KPZ-a Aleksandar Grbović.

Vidimo veliki broj osuđenika na krugu, uredno se javljaju kada prođemo pored njih. Jedan od njih je Ivan S. (34) iz Niša.

– Zbog narkotika osuđen sam u Segedinu na sedam godina zatvora. Izdržao sam u mađarskom kazamatu polovinu i na svoj zahtev prebačen sam u Srbiju na dalje izdržavanje kazne. Namerno kažem mađarski kazamat jer tamo gde sam bio je... Bolje da ne pričam... Bilo je strašno. Katastrofalno... Uslovi, pa čujte, ovde sam maltene u hotelskom smeštaju, radim, vreme brže prolazi – priča ovaj osuđenik.

Stalno razmišlja, kaže, o velikoj grešci koju je napravio i tvrdi da se zarekao da ga nikada i ništa neće vratiti tamo gde je sada.

Miloš Ć. (32) iz Pirota osuđen je na deset godina zbog pokušaja ubistva posle svađe u jednom gradu u Vojvodini.

– Izdržao sam već sedam... Dovoljno je godina prošlo da se iskreno pokajem zbog onoga što sam uradio, život u zatvoru je najveća škola koju sam mogao da završim. Nadam se da nikada više neću doći u situaciju da nešto slično uradim i zato jedva čekam da se vratim porodici, svojim prijateljima, svom gradu. Radim u oblasti koja mi je do pre godinu dana bila strana i veoma mi je zanimljiva. To je ono što me navodi na razmišljanje o greškama, na pokajanje i čvrst zavet da samo drugačije mogu da krenem kada napustim ovaj prostor – kaže Miloš.

Niški zavod bio je pre samo četiri godine najgora zatvorska institucija u Srbiji. Danas je, međutim, po ocenama međunarodnih organizacija za poštovanje ljudskih prava ili Komiteta za sprečavanje torture, ali i nevladinih organizacija, zaštitnika građana, Ministarstva pravde i Uprave za krivične sankcije, među najboljim ustanovama. Po svemu – i poštovanju prava osuđenika i zakonskih propisa, po unapređenju uslova boravka – smeštaja, ishrane i zdravstvenih usluga, kao i po zaštiti i po pitanju radnog angažovanja osuđenika.

Skoro svi proizvodni pogoni, koji su poslednje dve decenije bili gotovo uništeni sada rade. Metalski sektor radi u tri smene i od metala proizvodi sve za potrebe samih zatvora u Srbiji, ali ima i komercijalnu proizvodnju. U tekstilnom pogonu u dve smene proizvodi se odeća za sve osuđenike u Srbiji, posteljine, dušeci i jastuci za sve zavodske ustanove. Drvni sektor proizvodi nameštaj za sudove i zatvore ali i za komercijalne naručioce. KPZ Niš je jedan od najvećih proizvođača košnica za pčele, sobnog nameštaja i suveniri od drveta – šah garnitura…

Na ekonomiji ustanova je obnovila stočarstvo, farmu sa 2.000 koka nosilja, a novina je farma zečeva. U poljoprivredi se obrađuje više od 400 hektara zemljišta i hrana se ne kupuje.

U poslednje vreme veliko je angažovanje osuđenika na radu za potrebe niških gradskih javnih preduzeća, a pravi podvig napravljen je na planu obuke i obrazovanja osuđenika.

– Ova ustanova ima zatvoreni, poluotvoreni i otvoreni deo. Uvek se postavlja pitanje ko ima pravo na izdržavanje kazne u poluotvorenom i otvorenom delu ustanove. To pravo po zakonu ne postoji bezuslovno, već se zaslužuje i zavisi od više parametara. Pre svega od procene stepena rizika, zatim od ponašanja i discipline tokom izdržavanja kazne, od vrste krivičnog dela koje je osuđenik počinio, zdravstvenog stanja… – objašnjava Aleksandar Grbović

U slobodno vreme kultura i sport

Redovne sportske aktivnosti su uobičajene, a održavanje i kulturnih manifestacija poput koncerata, pozorišnih predstava ili književnih večeri su sastavni deo života osuđenika u niškom KPZ-u. A pozorišna sekcija, koja uspešno radi poslednjih godina u ovoj zatvorskoj ustanovi nastupala je širom Srbije predstavom „Partija bivših” po scenariju Aleksandra Becića. Osuđenici – glumci, pobrali su aplauze svuda gde su se pojavili.