У 500 великих села оживеће 500 задруга

– У оваквој ситуацији, ентузијазам људи за опстанак и останак на селу до сада је увек био, мало је рећи, никакав – каже Милан Кркобабић, министар задужен за регионални развој, и додаје: – А без српског села нема ни српске државе. Зато је и био последњи тренутак да управо држава, кроз институције, узме ствар у своје руке и пружи помоћ српском сељаку.

Закон о задругама, који је Србија после скоро две деценије чекања добила 2015. године, није унео велике промене у српско задругарство. Пре свега јер су се „тим проблемом бавили људи који нису видели село”, објашњава Кркобабић и додаје да је неко, нажалост, пре 10 и 20 година дошао на идеју да приватизује и оно што се не може приватизовати – задружну својину.

– Зато је сад добар број задруга заглављен по судовима. У Србији тренутно има нешто више од 1.500 пољопривредних задруга, али су многе од њих на ивици опстанка или се воде бесмислено дуги спорови, јер је у неком моменту задружна имовина приватизована мимо закона – додаје Кркобабић.

Међутим, план који је изнео министар задужен за регионални развој унео је нови дух у та бирократска правила. И што је важније, унеће новац у српску пољопривреду. Овај пројекат подржала је и друга важна институција – Српска академија науке и уметности (САНУ).

Чланови Одбора за село САНУ, на челу с председником Одбора академиком Драганом Шкорићем, дали су пуну подршку концепту Кркобабића који је везан за обнову задругарства и ревитализацију села у Србији. На састанку је договорено заједничко деловање кабинета министра, САНУ, научних института, задружних савеза... За ове сврхе у буџету су предвиђена почетна средства од 200 милиона динара. Максималан износ од 6,25 милиона намењен је као наменски подстицај за оснивање нових задруга, а износ до 12,5 милиона предвиђен је за развојне пројекте постојећих земљорадничких задруга.

– То ће бити највеће улагање у историји нашег задругарства и тај новац ће бити довољан да се уложи у основна средства и да се заокружи процес производње. Покушаћемо да ударимо нове темеље задругарства у Србији и да вратимо дух задругарства – рекао је министар без портфеља, који је своју снагу да изгура важне државне пројекте већ доказао, водећи више него успешно Поште Србије.

Председник Задружног савеза Србије (ЗНС) Никола Михаиловић прецизира да ће држава помоћи, како формирање нових, тако и оживљавање постојећих задруга.

– Има задруга које имају воће на 100-200 хектара и треба им расхладни простор, манипулативни простор за паковање, па ће то искористити само да унапреде посао, како би те производе довели у вишу фазу прераде – каже Михаиловић. – Уједно ће моћи да не излазе с примарним производом на тржиште већ да, захваљујући могућности замрзавања и складиштења, чекају бољу цену – објашњава председник ЗНС.

Конкурс за добијање средстава биће расписан почетком маја и трајаће до 1. октобра, а на њега могу да се јаве задруге које су регистроване у Агенцији за привредне регистре и које имају урађене мини бизнис планове. Моћи ће да рачунају на различите износе, зависно од програма, а максимални износ по новоформираној задрузи је 50.000 евра. Оне постојеће, које немају дуговања и испуњавају одређене услове, могу да конкуришу и за 100.000 евра, објашњава Михаиловић.

На питање када очекује да ће да проради тај модел, који би у наредне три године требало да оживи 500 задруга у 500 великих села, председник Задружног савеза каже да људи треба да се договоре са својим комшијама и пријатељима да иду у задругу.