U 500 velikih sela oživeće 500 zadruga

– U ovakvoj situaciji, entuzijazam ljudi za opstanak i ostanak na selu do sada je uvek bio, malo je reći, nikakav – kaže Milan Krkobabić, ministar zadužen za regionalni razvoj, i dodaje: – A bez srpskog sela nema ni srpske države. Zato je i bio poslednji trenutak da upravo država, kroz institucije, uzme stvar u svoje ruke i pruži pomoć srpskom seljaku.

Zakon o zadrugama, koji je Srbija posle skoro dve decenije čekanja dobila 2015. godine, nije uneo velike promene u srpsko zadrugarstvo. Pre svega jer su se „tim problemom bavili ljudi koji nisu videli selo”, objašnjava Krkobabić i dodaje da je neko, nažalost, pre 10 i 20 godina došao na ideju da privatizuje i ono što se ne može privatizovati – zadružnu svojinu.

– Zato je sad dobar broj zadruga zaglavljen po sudovima. U Srbiji trenutno ima nešto više od 1.500 poljoprivrednih zadruga, ali su mnoge od njih na ivici opstanka ili se vode besmisleno dugi sporovi, jer je u nekom momentu zadružna imovina privatizovana mimo zakona – dodaje Krkobabić.

Međutim, plan koji je izneo ministar zadužen za regionalni razvoj uneo je novi duh u ta birokratska pravila. I što je važnije, uneće novac u srpsku poljoprivredu. Ovaj projekat podržala je i druga važna institucija – Srpska akademija nauke i umetnosti (SANU).

Članovi Odbora za selo SANU, na čelu s predsednikom Odbora akademikom Draganom Škorićem, dali su punu podršku konceptu Krkobabića koji je vezan za obnovu zadrugarstva i revitalizaciju sela u Srbiji. Na sastanku je dogovoreno zajedničko delovanje kabineta ministra, SANU, naučnih instituta, zadružnih saveza... Za ove svrhe u budžetu su predviđena početna sredstva od 200 miliona dinara. Maksimalan iznos od 6,25 miliona namenjen je kao namenski podsticaj za osnivanje novih zadruga, a iznos do 12,5 miliona predviđen je za razvojne projekte postojećih zemljoradničkih zadruga.

– To će biti najveće ulaganje u istoriji našeg zadrugarstva i taj novac će biti dovoljan da se uloži u osnovna sredstva i da se zaokruži proces proizvodnje. Pokušaćemo da udarimo nove temelje zadrugarstva u Srbiji i da vratimo duh zadrugarstva – rekao je ministar bez portfelja, koji je svoju snagu da izgura važne državne projekte već dokazao, vodeći više nego uspešno Pošte Srbije.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije (ZNS) Nikola Mihailović precizira da će država pomoći, kako formiranje novih, tako i oživljavanje postojećih zadruga.

– Ima zadruga koje imaju voće na 100-200 hektara i treba im rashladni prostor, manipulativni prostor za pakovanje, pa će to iskoristiti samo da unaprede posao, kako bi te proizvode doveli u višu fazu prerade – kaže Mihailović. – Ujedno će moći da ne izlaze s primarnim proizvodom na tržište već da, zahvaljujući mogućnosti zamrzavanja i skladištenja, čekaju bolju cenu – objašnjava predsednik ZNS.

Konkurs za dobijanje sredstava biće raspisan početkom maja i trajaće do 1. oktobra, a na njega mogu da se jave zadruge koje su registrovane u Agenciji za privredne registre i koje imaju urađene mini biznis planove. Moći će da računaju na različite iznose, zavisno od programa, a maksimalni iznos po novoformiranoj zadruzi je 50.000 evra. One postojeće, koje nemaju dugovanja i ispunjavaju određene uslove, mogu da konkurišu i za 100.000 evra, objašnjava Mihailović.

Na pitanje kada očekuje da će da proradi taj model, koji bi u naredne tri godine trebalo da oživi 500 zadruga u 500 velikih sela, predsednik Zadružnog saveza kaže da ljudi treba da se dogovore sa svojim komšijama i prijateljima da idu u zadrugu.