Да нам живи, живи рад

A onda smo postali Srbi, Hrvati, Slovenci ... i glavni prosjaci u Evropi!

Neka ste vi uzivali, i nek' cam je bilo dobro. Ne zavaravajte samo sebe, i mladje generacije, da ste imali sredstva za to, ili da ste to zasluzili, ili da je to normalno i nesto sto treba da bude takvo. Cak ni danas u socijal-demokratskim skandinavskim zemljama gde su prava ljudi najvisa, a drzavna davanja najvisa na svetu, nema takvog i tolikog komoditeta. Zaduzila se partija da vi se odrzala fluidno, u cemu je i uspela. Niste vi krivi za to, ali budite realni. To su krediti koji su dospeli na naplatu mojoj generaciji i generacijama mladjima od mene. Nemojte misliti da sam ogorcen zbog toga. Ne. Ja sam, kao i vi uostalom, kao i svako normalan na kraju krajeva, gledao sebe i sve to eskivirao i svoju zaradu imam od inostranstva. E sad, drugo je to sto imam toliko svesti i sposobnosti pa da ne cerupam ovde vase potomke, vec sam lepo otisao preko i svojim intelektom i radom obezbedio sebi vise i bolje nego sto ste vi tad imali. Tu neku viziju i stav vi niste ni imali. Ni zbog toga vas ne krivim, slabo posletatno obrazovanje i ostale okolnosti su uzele danak. Ipak, dug koji ste napravili ostavljam vasim unucima, jer za vasu decu je kasno da vrate, a red je ipak red. Uzivajte u vasim secanjima, zaista su jedinstvena. To na svetu bilo nije, niti ce se ponoviti.

Svako vrijeme, svaki rezim je nekom majka, a nekom maceha. Glupo je raspravljati sa ovima koji pominju kradje alata. Licemjerno je o tome pisati dok u kapitalizmu kradu cijele fabrike, legalno i prljavo. Nego sjetimo se bezbriznosti zivota tada, pa kako nam je sada. Mozda vozim bolje auto, ali manje spavam, manje pjevam i nezdravo jedem. Pozdravljam ove koji se sjecaju necega lijepom is nase proslosti. A ovima sto laju porucujem ... idi bre u persun.

Зна се ко је могао отићи у кафану за време радног времена. Радници са производних линија то сигурно нису могли. Замислите ситуацију, рукујете са неком машином и сад ћете оставити машину и отићи у кафану. Незамисливо. Комерцијалисти на пример који се баве продајом неке робе сасвим природно да су могли отићи и у кафану и да и тамо договарају посао. Разни привилеговани који су се тек водили да су на послу могли су отићи где хоће али то није спадало у оне који су реално радили.

Ишло се на пиће, носиле се канте нафте кући, носио се алат, правиле се викендице... Све се ипак стизало и све нас је на крају стигло.