Сваког минута настану три нова судска предмета

Око 55 одсто свих предмета који долазе у прекршајне судове су саобраћајни прекршаји, око 15 одсто су прекршаји против јавног реда и мира, а преосталих 30 одсто су порески, царински, буџетски и привредни прекршаји, код којих су новчане казне прилично високе.

– Постоји идеја да се формира посебан прекршајни суд, чије би судије биле специјализоване за рад у финансијским предметима, где су казне вишемилионске. Јер, минимална казна је иста као вредност одузете робе, а може да буде и четири пута већа. На пример, једна госпођа је пре две и по године покушала да изнесе из Србије 800.000 евра. Царина је открила кофер пун новца на београдском аеродрому. Прекршајни суд у овом случају може да изрекне казну од 800.000 до 3,2 милиона евра – каже Илић.

Памти и случај једног Словенца, који је покушао да прокријумчари 400.000 евра у новчаницама од по 20 евра. У том случају казна може да иде до 1,6 милиона евра.

– Сада све судије за прекршаје раде све врсте предмета и примењују читав низ закона. Међутим, реч је о врло различитим случајевима и о великој разлици у казнама. Судије најчешће имају у раду саобраћајне прекршаје, који су једноставнији, а рокови застаре су кратки. Међутим, финансијски прекршаји су често врло комплексни и код њих су рокови застаре дужи. Код пореских, царинских и привредних прекршаја обично има више учесника у поступку, а за прекршај може да се терети и правно лице, поред физичког као одговорног лица у предузећу или институцији – објашњава Илић.

Адвокати се све чешће појављују пред прекршајним судовима, нарочито када је реч о привредним и пореским прекршајима, али и у случајевима саобраћајних прекршаја и ремећења јавног реда и мира. Због огромног броја предмета, којима су ови судови загушени, долази и до великих гужви па се догађа да адвокати сатима чекају у суду да изврше увид у списе предмета. Притом су адвокатске тарифе у неким прекршајним предметима веће него за нека кривична дела пред редовним судовима.

– Адвокат има право да у сваком тренутку, у радно време суда, затражи увид у списе предмета и суд је дужан да му то омогући. Међутим, судије су толико пребукиране послом, као и службеници у суду, да је немогуће изаћи у сусрет адвокатима у кратком року. Притом није упутно да им дајемо информације телефоном. Зато планирамо да уведемо електронски захтев за разгледање списа предмета – каже Илић.

Није решење ни да се одреди један дан у недељи као „отворена врата” за странке и адвокате, али се гужва сада ствара свакодневно, јер на десетине адвоката долази у исто време, што ремети рад свих запослених.

– Да би се скратило време чекања када адвокати траже увид у списе предмета, на шта имају законско право, радимо на томе да уведемо могућност да адвокати путем интернета закажу термин у коме ће доћи у суд. Уношењем броја своје адвокатске или приправничке легитимације и броја судског предмета, програм ће им аутоматски заказати први слободан термин када могу да дођу у суд и да изврше увид у списе предмета – каже Илић.

То не значи да адвокат не може да дође у суд кад хоће, али ће електронско заказивање помоћи да се спречи стварање редова и да се не губи време, јер у адвокатском послу – време је новац. Исто важи и за судијски посао, јер прекршајне казне доносе велики новац државном буџету. Само у 2016. години прекршајни судови су наплатили од новчаних казни четири милијарде и 700 милиона динара.