Svakog minuta nastanu tri nova sudska predmeta

Oko 55 odsto svih predmeta koji dolaze u prekršajne sudove su saobraćajni prekršaji, oko 15 odsto su prekršaji protiv javnog reda i mira, a preostalih 30 odsto su poreski, carinski, budžetski i privredni prekršaji, kod kojih su novčane kazne prilično visoke.

– Postoji ideja da se formira poseban prekršajni sud, čije bi sudije bile specijalizovane za rad u finansijskim predmetima, gde su kazne višemilionske. Jer, minimalna kazna je ista kao vrednost oduzete robe, a može da bude i četiri puta veća. Na primer, jedna gospođa je pre dve i po godine pokušala da iznese iz Srbije 800.000 evra. Carina je otkrila kofer pun novca na beogradskom aerodromu. Prekršajni sud u ovom slučaju može da izrekne kaznu od 800.000 do 3,2 miliona evra – kaže Ilić.

Pamti i slučaj jednog Slovenca, koji je pokušao da prokrijumčari 400.000 evra u novčanicama od po 20 evra. U tom slučaju kazna može da ide do 1,6 miliona evra.

– Sada sve sudije za prekršaje rade sve vrste predmeta i primenjuju čitav niz zakona. Međutim, reč je o vrlo različitim slučajevima i o velikoj razlici u kaznama. Sudije najčešće imaju u radu saobraćajne prekršaje, koji su jednostavniji, a rokovi zastare su kratki. Međutim, finansijski prekršaji su često vrlo kompleksni i kod njih su rokovi zastare duži. Kod poreskih, carinskih i privrednih prekršaja obično ima više učesnika u postupku, a za prekršaj može da se tereti i pravno lice, pored fizičkog kao odgovornog lica u preduzeću ili instituciji – objašnjava Ilić.

Advokati se sve češće pojavljuju pred prekršajnim sudovima, naročito kada je reč o privrednim i poreskim prekršajima, ali i u slučajevima saobraćajnih prekršaja i remećenja javnog reda i mira. Zbog ogromnog broja predmeta, kojima su ovi sudovi zagušeni, dolazi i do velikih gužvi pa se događa da advokati satima čekaju u sudu da izvrše uvid u spise predmeta. Pritom su advokatske tarife u nekim prekršajnim predmetima veće nego za neka krivična dela pred redovnim sudovima.

– Advokat ima pravo da u svakom trenutku, u radno vreme suda, zatraži uvid u spise predmeta i sud je dužan da mu to omogući. Međutim, sudije su toliko prebukirane poslom, kao i službenici u sudu, da je nemoguće izaći u susret advokatima u kratkom roku. Pritom nije uputno da im dajemo informacije telefonom. Zato planiramo da uvedemo elektronski zahtev za razgledanje spisa predmeta – kaže Ilić.

Nije rešenje ni da se odredi jedan dan u nedelji kao „otvorena vrata” za stranke i advokate, ali se gužva sada stvara svakodnevno, jer na desetine advokata dolazi u isto vreme, što remeti rad svih zaposlenih.

– Da bi se skratilo vreme čekanja kada advokati traže uvid u spise predmeta, na šta imaju zakonsko pravo, radimo na tome da uvedemo mogućnost da advokati putem interneta zakažu termin u kome će doći u sud. Unošenjem broja svoje advokatske ili pripravničke legitimacije i broja sudskog predmeta, program će im automatski zakazati prvi slobodan termin kada mogu da dođu u sud i da izvrše uvid u spise predmeta – kaže Ilić.

To ne znači da advokat ne može da dođe u sud kad hoće, ali će elektronsko zakazivanje pomoći da se spreči stvaranje redova i da se ne gubi vreme, jer u advokatskom poslu – vreme je novac. Isto važi i za sudijski posao, jer prekršajne kazne donose veliki novac državnom budžetu. Samo u 2016. godini prekršajni sudovi su naplatili od novčanih kazni četiri milijarde i 700 miliona dinara.