Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта је остало од српско-француског пријатељства

Шта је остало од српско-француског пријатељства
Споменик захвалности Француској на Калемегдану (Фото Д. Јевремовић)

Још као деца слушали смо у забитом копаоничком крају приче о српско-француском пријатељству. У нашој вишечланој патријархалној породици ту причу нам је допуњавао и наш отац, као учесник Првог светског рата и носилац Албанске споменице коме су, узгред речено, помогли француски лекари да преживи тифус. Док сам својевремено боравио у Тунису, који је био француска колонија, пружила ми се прилика да чујем и прочитам архивску грађу о томе са каквом топлином су дочекивани болесни и изнемогли српски војници у Првом светском рату. Заслуга за то припада француском вицеадмиралу војнопоморске базе у Африци Емилу Гепрату, кога су српски војници из милоште звали „српска мајка”. А Емил је у обиласку војничког логора Лазуаз у Бизерти узвраћао на српском језику „Помоз Бог, јунаци”.

Али, то је прошлост од које се не живи. Сада смо, нажалост, сведоци времена у коме Француска више одмаже него што помаже Србији.

Неколико примера то најбоље потврђује.

У време југословенске кризе и распада Југославије, званични Париз није ништа учинио да макар ублажи невиђену сатанизацију српског народа, који је желео да остане у Југославији. Напротив, и јавно и тајно подржавана је сепаратистичка политика Загреба, Љубљане, Приштине, и разарање једне државе у којој су највећи губитници баш Срби. Србија се 30. маја 1992. године, са Црном Гором нашла у обручу сурових санкција. Реч је о Резолуцији Савета безбедности УН 757 коју је подржала и Француска. Кад су НАТО бомбардери кренули на Србију 24. марта 1999. године, у том злочиначком подухвату учествовали су и француски авиони. Француска је међу првима признала лажну државу Косово, супротно Резолуцији Савета безбедности 1244 која третира Косово као саставни део Србије.

И поред убедљиве аргументације, српске потернице не важе за албанске злочине на Косову! Одлуком Апелационог суда у Колмару, Рамуш Харадинај је пуштен на слободу, и тако је још једном политика однела превагу над правом и правдом.

Србији остаје да тугује за невиним српским жртвама на Косову, а злочинац Рамуш се вратио у Приштину са победничким ореолом и уз невиђено славље са својим присталицама изјавио да је то још једна „албанска победа”!

После свега поменутог, поставља се суштинско питање да ли још постоји српско-француско пријатељство.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
Од пријатељства француске државе према српској није остало баш ништа. За то су се побринули људи као што су "филозоф" Бернар Анри-Леви, безгранични лекар Бернар Кушнер и многи други који су уочили згодну прилику да изграде каријеру на мржњи према народу коме је ускраћено право да се брани или бар да изнесе своје гледиште. Понеки Француз дође овамо, па се одушеви храном, народом и начином живота и то је то. И ја скоро сваке године одем у Француску, па слушам коментаре на рачун моје београдске регистарске таблице. На споменику са фотографије уз овај текст пише "Волимо Француску као што је она волела нас 1914 - 1918". Ја бих само уклонио године и наставио да живим по том геслу. Волео бих Француску као што је она волела нас. Ни грам мање, ни грам више.
Vladislav Marjanovic
Dokle jadikovanja zbog "srpsko-francuskog prijateljstva"? Bolje bi bilo imati na umu misao koju je izrekao general De Gol, naime da drzave nemaju prijatelje nego samo interese. Neosporno, u Prvom svetskom ratu Srbija i Francuska su se borile na istoj strani. Trebalo je dati dokaza javnosti o postojecem prijateljstvu, a drugarstvo po oruzju medju francuskim i srpskim vojnicima na Solunskom frontu posluzilo je tome kao amalgam. Posle Ujedinjenja, Kraljevini SHS je trebala Francuska da bi je zastitila od teritorijalnih pretenzija Italije, a KSHS Francuskoj da bi ucvrstila svoju hegemoniju u kontinentalnom delu Evrope naspram svog konkurenta Velike Britanije i obezbedila put iz Grcke ka Nemackoj za slucaj da dodje do novog rata. To je bilo sve. Nije tu bilo nikakvog prijateljstva vec samo interesa. Dok su oni bili konvergentni mogao se graditi mit o trajnim prijateljskim osecanjima izmedju dva naroda. Kada to vise nisu bili onda se pokazalo da su u mitovima kao i u lazi noge ipak kratke .
Сима
Остао је Анри Гујон . Француска као и све државе "запада" су окупиране 1944-1945 и ту нема говора о самосталној спољној политици ако су у питању интереси окупатора .
Mika Kosic
I za taj period pristojne saradnje zasluga nepravedno pripada francuzima. Logor se nalazio u Bizerti sto znaci u Tunisu. Nije bio u Francuskoj vec u Tunisu! Treba za svu pomoc biti zahvalan Tunisu iako je u to vreme bio francuska kolonija. Pomoc i gostoprimstvo su nam pruzili tunižani a vecina srba danas to ne zna i iznosi ruzne komentare o izbeglicama tipa "kao da bi oni nama pomogli". Francuska politika je proracunata i eksplatatorska. Koriste male zemlje da uvecaju svoje bogatstvo i geopoloticki uticaj.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.