Првоаприлска Србија

Каква је разлика између првоаприлских шала и предизборних обећања? Првоаприлске шале су ипак нешто реалније. Трамваји већ победнички тутње по шинама железничког моста који су Немци четрдесет и неке пренели са Тисе у Београд и монтирали га за два месеца. Кварни Немци, нису нам оставили ноу-хау за монтажу, па су га градске власти фарбале и реконструисале пола године, што само наговештава да ће онај висећи, преко Аде, бити још виши и још светлији. Мостови у кампањама ничу преко ноћи, као и Вучићеви вртићи, тако да ме овог дана уопште не би изненадило и свечано отварање сигурног овчјег тора који је финансирао Веља, а отворила свечана делегација невладиних организација.

Возићемо се ускоро преко три нова моста у Београду, од којих ће нам се вртети у глави, што од висине, што од цена постигнутих на тендеру. Али, вожња ће бити ипак безбедна, јер нећемо седети у „југу”, већ ћемо управљати „голфом”, можда и „пежоом”. Судећи према томе какве се све тајне предизборне посете одвијају у „Застави”, сасвим је могуће да ћемо постати и пробни возачи кинеских кола.

Добро, ко још није положио возачки, a плаши се висине, возиће обилазницом, или ће сести у метро. Додуше, не баш првог априла, али свакако пре рока. Иако Мрка овога пута није на грађевини. Он, у коалицији с Палмом, покушава да оствари немогуће: да запосли људе пре рока, па макар и без страних инвестиција. Када се венчају, брачни другови и другарице ће, уместо торте, добијати за две недеље радно место. Деца оних који су се венчавали раније, када кумови нису нудили посао, бар ће путовати бесплатно на море. 

Ако инвестиције, блокиране на граници, ипак стигну, суочићемо се са вишком радне снаге, па је сада ребус – где их пронаћи?

Милијарде долара и евра, које чекају да победи баш њихова коалиција, стоје спремни на граници. Божа Ђелић је избројао милијарду, Веља нешто више. При томе се не шале. Чак је министар за инфраструктуру одложио почетак градње аутопута Хоргош – Пожега с првог за други април да се техничка влада ипак не схвати као неозбиљна.

Сада се радови пролонгирају унедоглед. До нових избора, или до следећег првог априла. Пошто не могу да седе једни поред других (малициозни би рекли да не могу очима да се гледају), ипак обећавају да ће институције функционисати. Како? Па, преко телефонских седница.

Некада је обећавана векна хлеба од три динара. Сада је „сава” већ 38 динара. Али, ако победе и једни, и други, и трећи, цена хлеба неће бити важна, јер ћемо јести колаче.

Нарочито ако Буш повуче признање независног Косова, па нам се лепо извини и врати се у оквире међународног права. Онда ће Србија с Косовом и Метохијом у Европу. После Амера, исто ће учинити и Брисел, па суседи. Поново ће почети преговори, до наредног првог априла. 

Радници ће за то време демонстрирати.Тражиће да се њихов празник, 1. мај, слави месец дана раније.