Ко дели Косово

Предлог споразума између Србије и Унмика о спровођењу Резолуције 1244 коју је 16. марта министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић уручио Ларију Росину, заменику шефа Унмика, биће највероватније на дневном реду седнице Савета безбедности УН која би требало да буде одржана до краја овог месеца, каже извор „Политике” из Владе Србије. На тој седници биће разматран и извештај шефа Унмика Јоакима Рикера, а разговараће се и о захтеву Србије да се поведе међународна истрага због догађаја 17. марта у Косовској Митровици када је интервенисала Унмик полиција и насилно избацила Србе из зграде тамошњег суда.

Самарџић је јуче, бар трећи пут у последње две недеље, демантовао да предлог споразума подразумева поделу Косова. Министар је новинарима у Лапљем Селу казао да је Унмику 16. марта предао предлог не о територијалној, већ о функционалној подели између Срба и Албанаца која је на Косову „на делу већ осам, девет година”.

„Срби ће морати да раде у својим институцијама и то је та функционална раздвојеност. Нема територијалне поделе Косова и Метохије и о томе никад нисам и нећу говорити”, казао је Самарџић.

Самарџић је казао да ће Србија у сарадњи са УН и Унмиком наставити да на Косову и Метохији функционише на „начин добре и организоване државе”.

Практично откако је Самарџић предао документ Росину појавиле су се спекулације да Београд заговара поделу Косова и таква тумачења су настављена до дан-данас – последњи који је посумњао да је то суштина предлога јесте српски председник Борис Тадић.

Први је „Њујорк тајмс” овај документ протумачио као понуду Србије за поделу Косова, два дана након што је обелодањено постојање споразума. ЕУ је, како пише овај лист, вероватно немоћна да спречи поделу Косова. Земље као што су Британија или Француска могле би уложити званичан протест СБ УН, али би такве акције наишле на отпор Русије која има право вета, пише њујоршки дневник. У исто време, портпарол Стејт департмента Том Кејси рекао је да су САД „апсолутно против поделе Косова”.

У својој реакцији на те спекулације, Тадић је негирао да постоји тајни план државе за поделу КиМ. „Овога тренутка је то објашњење које се користи у међународној јавности како би се објаснила новонастала ситуација на Косову”, рекао је Тадић гостујући на телевизији Пинк.

Док је међународној јавности покушавао да објасни да Србија није за поделу своје покрајине, Тадић је истовремено критиковао Самарџића јер је из Министарства за КиМ упућен захтев Савету безбедности да испита одговорност за нереде у Косовској Митровици. Како је рекао, гостујући на ТВ Пинк, поступак Самарџића представља „назнаку изборног функционисања владе” и поновио да није био упознат са садржајем предлога споразума.

Одговарајући на ове критике, Самарџић је 22. марта рекао за наш лист да је Споразум о заједничком спровођењу Резолуције 1244 Савета безбедности УН настао у сарадњи Министарства спољних послова и Министарства за Косово и да је део акционог плана који је 14. јануара усвојила Влада Србије.

Министар за КиМ је појаснио да се предлози из тог споразума односе на све српске општине и насеља на Косову, а не само на територију северно од Ибра и додао да ће косовски Албанци, уз прећутну сагласност Унмика, за два месеца завладати свим институцијама, ако их Србија не преузме. „Јасно је да ако нисмо на Косову и Метохији, изгубићемо га”, рекао је Самарџић.

Истог дана обелодањено је да је мисија УН на Косову и Метохији проследила предлог Владе Србије у седиште те мисије у Њујорку, а у приштинском дневнику „Експрес” објављени су детаљи. Србија је открила свој циљ за Косово, а то је српски ентитет, писао је тога дана приштински дневник. Након тога „Њујорк тајмс” је објавио да је Србија званично затражила поделу Косова дуж линије етничког раздвајања, што су, према наводима тог листа, лидери косовских Албанаца одмах одбацили.

Предлог власти у Београду, како оцењује њујоршки дневник, представља врхунац кампање Србије усмерен ка учвршћивању сопствене административне и политичке контроле на северу Косова, где већину становништва чине Срби.

Упркос томе што Самарџић упорно понавља да предлог о „стварању функционалног одвајања Срба и Албанаца” није план о подели српске покрајине, и многи домаћи политичари га тумаче баш тако.

Међу првима је реаговао Оливер Ивановић, један од лидера косовских Срба. Он је убеђен да Самарџићев предлог није ништа друго него план о подели Косова, додуше не територијалној, већ као учвршћивање позиције Србије до Ибра. Ивановић, који је однедавно члан Г17 плус, каже да је план пун пропуста па га зато види само као предизборни потез Демократске странке Србије.

(/slika2)У „одбрану” Самарџића стао је Владимир Чижов, стални руски представник у Бриселу. Он је 27. марта изјавио да у предлогу Београда „колико зна” не поставља се питање о подели Косова већ о сарадњи између Београда и мисије УН.

Током протеклог викенда поново су се појавила различита тумачења суштине споразума. Тадић је у интервјуу за „Вечерње новости” поновио свој став да у крајњој линији овај споразум доводи до поделе Косова. Према његовим речима лансирају се планови који значе промену државне стратегије о КиМ.

„Ту пре свега мислим на идеју функционалног раздвајања албанског и српског народа коју је изнео министар Самарџић, а што у крајњој линији води подели Косова”, рекао је председник Србије за недељни број овог листа.

Он је нагласио да је идеја поделе легитимна, те да је он нашем преговарачком тиму предлагао и да се та идеја узме у обзир, али да је на крају ипак договорено да се заступа политика целовите Србије. Да би се та усвојена политика променила, како каже Тадић, одлуку морају да донесу Скупштина, влада, председник, али и да се она потврди на референдуму.

Међутим, истога дана, прекјуче, у разговору за „Политику”, министар спољних послова Вук Јеремић изнео је потпуно другачије тумачење спорног споразума. Он објашњава да то није предлог за поделу, већ да је његов основни циљ да се поново успостави поверење између мисије УН и Београда и да се свим грађанима Србије на Косову обезбеди нормалан живот. Он признаје да споразум није прошао редовну процедуру Владе Србије и додаје да би у том случају вероватно био квалитетнији, али – за разлику од Тадића – наглашава да је „државна политика јединствена”.

Јелена Церовина - Биљана Чпајак

-----------------------------------------------------------------

Шта се предлаже у споразуму

Наслов предлога који је поднео министар Слободан Самарџић, по писању приштинског „Експреса” је „Споразум Унмика и Републике Србије за заједничко спровођење Резолуције 1244 после илегалног проглашења независности од стране привремених институција Косова”. У првој тачки документа се „потврђује пуноважност Резолуције 1244 СБ и увереност да се Резолуција може успешно спроводити само заједничким напорима Унмика и Републике Србије”. У тексту се наводи да се „потврђује посвећеност свим претходним споразумима између Унмика и Републике Србије, укључујући споразуме између Унмика и Савезне Републике Југославије, чији је легални наследник Република Србија”.

У предлогу стоји и да су Унмик и Република Србија сагласни да интензивирају сарадњу у областима полиције, судства, царине, транспорта, контроле граничне административне линије између Косова и Србије, као и верског, историјског и културног наслеђа. „Српски полицијски официри су одговорни локалним српским ауторитетима и делују под командом полиције Унмика”, наводи се у тексту. У вези са судством, како преноси приштински лист, пише да косовски Срби имају право да решавају своја судска питања, док су међународне судије Унмика одговорне за случајеве у које су укључени припадници различитих етничких заједница. У вези са питањем царине, наводи се да су „Унмик и Република Србија посвећене развоју слободне трговине између Косова и другог дела Републике Србије и да се ниједна друга трговинска баријера неће наметнути”. „Ако нека трећа страна успостави неке трговинске баријере, косовски Срби имају право да успоставе свој царински ауторитет”, наводи се у предлогу. У последњој тачки, за верско, историјско и културно наслеђе се наводи и да ће се „надзирање спровођења политике у овим областима вршити у сарадњи између снага Унмика и Републике Србије”. „Ове снаге ће се успоставити у што краћем периоду са циљем да буду потпуно у функцији од почетка маја 2008”, наводи се у документу који је објавио „Експрес”.

---------------------------------------------------------

Боље споразум него анархија

Стање на Космету након једностраног проглашења независности, како истиче наш саговорник из српске владе, неодрживо je јер не постоји само дуализам српских и албанских институција већ и дуализам међународних институција. Никоме није јасно где престаје надлежност Унмика, а почињу овлашћења Еулекса. Зато споразум који је Србија предложила има за циљ да омогући колико-толико нормалан живот свих оних становника Косова који Србију признају као своју државу. Они, како се предлаже, моћи ће да уживају персоналну аутономију, тако што би све оне услуге које могу да пруже наше институције на Косову, од школства и здравства, преко социјалне помоћи, до помоћи у пољопривреди. За сада је извесно да ће те могућности користити Срби, Горанци, део Бошњака, као и готово сви Роми.

На питање да ли то значи практично стварање паралелних институција, наш саговорник каже да онај ко буде хтео да ужива надлежности Србије уживаће их, онај ко жели да своја права остварује у косовским институцијама то ће и радити. Никоме не одговара безвлашће, истичу у влади, те је боље да се нађе неко решење за новонасталу ситуацију него да влада анархија.