​„Живела уметност” од данас у Венецији

Међународна изложба савремене уметности, 57. Бијенале у Венецији, најстарија и можда још увек најпопуларнија међу свим бијеналима, отвара се данас најпре као тродневни вернисаж за новинаре и стручњаке, а потом од 13. маја и званично за публику која ће имати прилике да гледа изложбе све до 26. новембра 2017. Овогодишња смотра, према концепту уметничке директорке Кристин Масел, носи назив „Вива aрте вива”, подвлачи идеју да је уметнички чин чин отпора, слободе и великодушности. Уметност је, по речима Кристин Масел, „недвосмислена алтернатива индивидуализму и равнодушности”. Она сматра да су улога, глас и одговорност уметника важнији него икад.

Под кровом централног павиљона и у простору Арсенала наћи ће се око 800 радова организованих у девет поглавља, такозваних транспавиљона са јединственим називима као што су Уметник и књига, Павиљон среће и страха, Павиљон заједништва, затим Павиљон Земље, Павиљон традиције, Павиљон шамана, Дионизијски павиљон, Павиљон боја и Павиљон времена и бесконачности. Међу уметницима позваним на централну изложбу је и француски уметник алжирског порекла Кадер Атиа, добитник награде Марсел Дишан за 2016. годину, холандски концептуални уметник Бас Јан Адер који се води као нестао још од 1975. године када је покушао да пређе Атлантик између САД и Велике Британије у малом чамцу, као и Аустријанац Франц Вест (1947–2012), добитник Златног лава за животно дело на 54. бијеналу у Венецији 2011. године.

У националним селекцијама је 85 држава, а први пут учествују Антигва и Барбуда, Кирибати и Нигерија.

Павиљон Србије отвара се у четвртак у 12 сати у Ђардинима. На зидовима нашег изложбеног простора наћи ће се слике Милене Драгићевић, Владислава Шћепановића и Драгана Здравковића. Изложба у српском павиљону названа је „Енклавија: Сликарство, последица оваквог живота”.

Овај поднаслов односи се на парафразу чувеног списа Шарла Бодлера „Сликар модерног живота”. Према речима кустоса наше изложбе Николе Шуице сликари који представљају Србију на овогодишњем бијеналу стварају у постмодерном свету, „времену веома изражених турбуленција, друштвених и економских прекрајања, преиспитивања идентитета…”.

Уочи отварања изложбе у 9.30 сати у Резиденцији Ка’ Малпијеро биће одржан разговор са уметницима и кустосом, а међу учесницима су најављени Александра Лазар, историчарка уметности, као и Данијел и Гунар Кваран из Осла, уметнички директори Октобарског салона 2018. у Београду.

Изложбу у павиљону Србије отвориће министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

Уочи отварања бијенала, традиционално, додељује се награда Златни лав за животно дело. Ово признање припало је ове године америчкој уметници Каролe Шниман (1939). Реч је о једној од најзначајнијих уметница у развоју перформанса и боди арта. Шниман је пионир феминистичког перформанса раних 60-их година 20. века. Користила је сопствено тело као доминантно средство у својој уметности. У перформансима је бранила важност чулног задовољства, као и могућности политичке и личне еманципације од доминантних друштвених и естетских конвенција.

Награде 57. бијенала у Венецији биће уручене у суботу 13. маја.