Скинуо бих усташку таблу из Јасеновца
Задатак је политичара, ради добробити обе земље, да граде добре односе и ја сам у то пуно труда уложио, истиче у разговору за „Политику” бивши председник Хрватске Иво Јосиповић, који је ових дана боравио у Београду као гост Белдокс фестивала, где је приказан филм са антифашистичком тематиком „Нежељена баштина”, за који је компоновао музику. Јосиповић је долазак у српску престоницу искористио и да одржи предавање на тему ратних злочина студентима Факултета политичких наука.
– Председница је исправно побројала проблеме у нашим односима, али бих волео да наши водећи политичари на те односе гледају позитивно и подстичу пријатељство. За лоше односе две земље, који су најгори од рата, криви су и медији који добро секундирају. Сматрам, ипак, да је речник српских медија „тврђи” него оних у Хрватској – истиче Иво Јосиповић, коментаришући речи Колинде Грабар Китаровић да Србија и Хрватска не треба да глуме пријатељство, већ да све учине на изградњи што бољих односа због интереса народа.
Хрватска политика последњих година трпи велике критике, посебно од повратка ХДЗ-а на власт, да кокетира са усташофилијом?
Усташофилија заиста постоји, али морам рећи да постоји и четникофилија у Србији. Те две политике се јако добро допуњавају.
На шта конкретно мислите?
Мислим на то да је рехабилитован Дража Михаиловић, да је у току процес рехабилитације Милана Недића, што је још горе. На крају крајева, имате политичке странке које се декларишу као настављачи четништва, имате и оне за које су четници издајници. Поштен однос између две земље можемо градити само ако екстремизме и национализме препознамо у обе земље, а не само у једној.
Ви, дакле, повлачите паралелу између онога што се дешава у Хрватској где се подиже споменик Алојзију Степинцу у Осијеку...
...Имамо овде у Србији подизање споменика Дражи Михаиловићу. Пандан Михаиловићу није Степинац него Павелић.
Зар Михаиловића нису постхумно одликовали савезници?
Али знамо која је његова улога била и да је осуђен као ратни злочинац.
Да ли се увек може повлачити паралела? Ви сте 2012. године као председник Хрватске прво положили венац у Јасеновцу, а онда отишли у Блајбург и тамо положили венац. Тада је тај ваш потез наишао на оштру осуду неких хрватских политичара, али и Израела.
Мене у Хрватској сматрају можда најтврђим бранитељем партизана и антифашизма. Било је исправно у Другом светском рату бити партизан, није било исправно бити ни четник ни усташа. Без обзира на то, данас мислим да је бесмислено расправљати коме је отац био партизан, а коме усташа или четник. Данас морамо бити спремни свакоме ко није био злочинац – ставити цвет на гроб. На Блајбургу је, уз много криваца, усташа, четника, Черкеза и других, страдало и пуно потпуно невиних људи.
Да ли се баш може све изједначавати, рецимо положај хрватске мањине у Србији и положај српске у Хрватској, што се често чини?
Мора се вући паралела. Постоје проблеми на обе стране. При чему у нечему боље стоје Срби у Хрватској, а у некима Хрвати у Србији.
Срби су били конститутивни народ у Хрватској
И Хрвати и Срби су били конститутивни у целој Југославији. Нису ствари једностране. Српска заједница у Хрватској има великих проблема са спровођењем многих права која имају по закону. Није бриљантна ситуација ни за Србе у Хрватској ни за Хрвате у Србији.
Ипак се не може поредити оно што се десило Србима у Хрватској са положајем Хрвата у Србији.
Једноставна поређења нису могућа. Хрвати у Србији нису узели оружје против своје државе, а ни хрватска војска није ратовала у Србији. Велика већина Срба у Хрватској није ништа скривила и жао ми је што су отишли и што је било пуно невиних жртава. Данас је време да престанемо с међусобним упирањем прстом и да се искрено посветимо градњи другачијих односа.
Чињеница је да је 400.000 Срба протерано из Хрватске
Жао ми је што се избеглице нису вратиле. Жалим и што је уопште био рат коме морамо знати узроке.
Да ли су и у ваше време биле околности такве да су се могли вратити?
Јесу. Околности су се промениле, нађе се будала која ће некога напасти због нације, али нема препреке да се било ко врати и живи у Хрватској.
Упркос кокетирањима са усташофилијом?
Има кокетирања, али нема насиља.
Али нападан је чак и Милорад Пуповац који је јавна личност.
Нема масовног напада на Србе. Било је напада, као што има напада и на Хрвате у Србији. Пуповац данас одлучује о влади и подржава ХДЗ.
Тешко је сетити се неког напада на Хрвате у Србији
Има их, читао сам по новинама, а и разговарао сам с људима који су под притиском отишли из Србије. Критеријум је јесу ли Хрвати задовољни својим положајем. И обратно, важно је јесу ли Срби у Хрватској задовољни, не шта Хрвати мисле о томе.
Да сте ви на власти, да ли би била скинута плоча са усташким поздравом из Јасеновца?
Да ја одлучујем, истог тренутка би била скинута.
Шта спречава садашњу власт да то учини?
Ништа, сем кокетирања са десницом.
На обележавању годишњице пробоја у Јасеновцу прошле године рекли сте да је Хрватска на прекретници, да ли ће поштовати европску традицију антифашизма или ће се приклонити снагама које су сишле са историјске сцене? Да ли је Хрватска изабрала свој пут?
Још га бира. Данас десну политику која не поштује антифашизам подржава и српска политика у Хрватској.
Да ли су за време ваше власти процесуирани починиоци злочина против Срба?
Јесу, не увек доследно. У Србији се прогањају непосредни учиниоци, ми смо судили и нашим генералима.
Сви српски генерали су завршили и осуђени у Хагу.
Нису баш сви, нити треба. Само они одговорни за злочине. То су замерке и ваших невладиних организација.
Нема ниједног злочина против Хрвата који није процесуиран у Србији.
Мени је потпуно свеједно према коме је злочин почињен. У обе земље је присутно етнички пристрасно суђење.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
