Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Слике из прошлости

Завичајно друштво „Чачани” већ дванаест лета чува и младим поколењима показује лепе обичаје и драге слике свог града
Слике из прошлости
Чланови друштва испред Народног музеја у Врању, прошлог лета (Фото: М. Допуђа)

Чачак – Чланове Завичајног друштва „Чачани” обрадовала је одлука градске управе да им одобри садњу 120 стабала на разним местима у граду и уређење сквера на углу улица Немањине и Светозара Марковића.

Као трајно добро својим суграђанима већ су, уз помоћ приложника, саградили јавну чесму испред зграде Гимназије.

То су само две цртице из летописа друштва које за собом има туце лета.

– Остајемо верни чувању обичаја и духовности нашег града. Због тога се, уосталом, пре 12 година у старој кафани „Цар Лазар”, на почетку Циганмале, и окупила група житеља и пријатеља и одржала оснивачку скупштину ЗД „Чачани” – каже за „Политику” Милица Допуђа, председник Управног одбора друштва.

Она је радни век провела у Радио Чачку и дописништву РТС-а као новинар, и истиче да су чланови сачували све замисли с којима су првог дана кренули у рад и дружење. Али, и сваке године додавали по какву новост. Добровољачки и са полетом, „Чачани” враћају у нашу збиљу слике о људима и догађајима из прошлости, блиске и далеке. Књижевне вечери, изложбе и издавачка делатност сврстали су их у ред поштованих културних посленика Чачка, јер је друштво до сада штампало једну монографију и три књиге својих оснивача и припадника.

– Сваке године за Материце, племенит верски празник, додељујемо прилоге суграђанима којима су највише потребни. Тако су више пута поклоне добили породилиште и Дечје одељење чачанске болнице, Установа за дневни боравак деце, младих и одраслих ометених у развоју „Зрачак”, сиромашне породице са болесним малишанима. За прошле Материце „Чачани” су се јавили да учествују у градњи надстрешнице на Одељењу палијативне неге у Болници.

Сарадња са другим друштвима тече кроз припрему Светосавског бала и Првомајске будилице са КУД „Абрашевић”, одлазак у посету Завичајном друштву Чачана у Београду о Сретењу, и у Аранђеловац код побратимског друштва „Баштина и будућност”. А кад осване Спасовдан, градска слава Чачка, раширених руку чекају да им посете буду враћене.

– Сваке године награђујемо ђаке за радове на „Мајском ликовном салону”, а одлазак лета увек је прилика да се у Градском парку окупе деца из вртића и основних школа, костимирана у плодове јесени. Та променада је, јесенас, окупила чак 400 учесника.

Чланови друштва годинама су, заједно са „Зеленима”, чистили обале Западне Мораве и парк.

– Посвећеност породици и улози жена у друштву увек је исказана кроз осмомартовске књижевне вечери. И монодраме „С кнегињом на кафи” у извођењу етнолога Наташе Поповски из Конака кнегиње Љубице у Београду, и „Тражим мужа” глумице Јелице Брестовац. О свом раду и плановима сваке године издајемо илустровани часопис чији је уредник Драгић Ћирковић, председник друштва. Тако поштујемо древно правило да само написана реч остаје – вели Милица Допуђа.

На крају минуле године приређена је изложба слика Драгана Ћирковића и тиме обележено 40 лета од његовог одласка са животне сцене и исто толико од гашења позоришта у Чачку. Домаћинску улогу ове поставке поделили су деле Завичајно друштво „Чачани”, Народни музеј из овог града, у чијој галерији су слике приказане, и Легат „Драган Ћирковић”, из оставштине првог чачанског сликара са академским звањем.

Под изреком „Покажимо свима шта Србија има”, за више од деценије друштво је приредило тридесет и осам излета од севера до југа Србије, а нарочита радост за чланове биле су посете позоришним представама у Београду (Народно позориште, Југословенско драмско, Атеље 212, Звездара театар и Мадленијанум).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.