Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

(Пост)изборни бунт

Култура индивидуализације утицала је на то да се незадовољство утапањем у сумарну изборну статистику испољава и јавним протестом против гласања неких других

Једна од битнијих карактеристика савремене младе популације јесте култура изразитог индивидуализма. Маркетинг и носиоци реaлизације потрошачког друштва увелико ,,играју на карту“ култа индивидуе и њене потребе за задовољењем свих, пa и лажних, односно креираних, потреба. Магови конзумеризма ослањају се на жељу потрошача за истицањем, како у реалном животу, тако и на друштвеним мрежама (вероватно ту јoш израженије у односу на конкретан друштвени простор). Када се говори о узроцима пада наталитета у западним земљама, као један од фактора наводи се и култура индивидуализације која кочи улазак у трајније партнерске и породичне односе. С друге стране, процес индивидуализације довео је и до све већe информисаности о сопственим (грађанским и другим) правима и слободама. На политичком нивоу једна од импликација поменутог процеса може бити и непристајање на ,,игру великих бројева“, тј. потреба да се, ма какви изборни резултати били, јавно покаже став да: ,,То није МОЈ избор”.

Асистенткиња на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mitar Mitrovic
Jedva čekam odgovor iako ga znam :)
Milan Savic
Pitanje Pitanje za 'Trifuna' ('deda Trifuna'(?)): mislite li da u maloj, siromasnoj drzavi, zavisnoj od MMF i slicnih institucija moze da bude na vlasti neko ko nije po volji onih koje tacno nazivate neformalnim globalnim centrima moci? Pozdrav!
Угљеша
Očajna logika. Ako tako posmatramo, Janković nije osvojio 15%, već 7.5%, a ostale kandidate je suvišno komentarisati. Odakle vama ideja da procenjujete volju onih koji nisu ni glasali. Vi sada pretpostavljate da oni koji su ostali kod kuće i nisu glasali, da su protiv Vučića. Na osnovu čega?
Milan M. Mišković, sociolog
Demokratiju je potrebno produbiti uspostavljanjem ravnoteže između države, tržišta i građanskog društva u koje spadaju i porodica i druge ne-ekonomske institucije. Produbljivanje demokratije mnogo zavisi od stvaranja snažne građanske kulture, koja uključuje i demokratiju emocija. U građanskom društvu kao areni, moraju se razvijati demokratska shvatanja, uključujući i toleranciju. U sastavu ove jednačine su i mediji. Međutim, problem je u tome što privlačnost demokratije opada i u zemljama gde je najbolje uspostavljena, zato što ekološki rizici, kolebanja u globalnoj ekonomiji i globalne tehnološke promene prevazilaze granice nacionalnih država. Usled toga, današnja demokratija mora postati i transnacionalna. Iz teorijskog ugla posmatrano, demokratija u eri globalizacije može biti uspešna samo ako se kao proces odvija iznad – kao i ispod - nivoa države. Problem razvoja demokratije je kompleksan.
Vladislav Marjanovic
A sta bese sa onim pojmovima "demokratski centralizam" i "kvorum"? Socijalisticka demokratija iz (ipak) dobrih starih dana ih je poznavala i cak primenjivala, ali ih je zapadna odavno zaboravila. Zato se danas pri izracunavanju izbornih rezultata broj uzdrzanih ili neizaslih na izbore ne uzima u obzir prilikom utvrdjivanja pobednika odn. pobedjenog. Uostalom, posto vec zivimo u postmodernom drustvu, zasto u njemu ne bi postojala i postdemokratija? Odatle pa do povratka u autoritarizam pa i u totalitarizam treba napraviti samo jedan korak. Apsurdno? Ne, postapsurdno!
Milojko
Sjajno, bas me zanima dal bi nam dozvolili da odemo u tu postdemokratiju? Sta ako "svecki" panduri nadju da je ta postdemokratija u direktnoj suprotnosti sa interesom "svecke" vladajuce elite te kao takva se proglasi za jeres?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.