Све дужа листа смрти на пругама

Чачак – Пружни прелаз код градске болнице у Чачку, покој душе мртвима, био је масовна гробница за десетине возача који нису видели локомотиву или су је спазили касно. На овој тачки 2004. постављен је аутоматски уређај за обезбеђење преласка који кошта 200.000 евра и одатле више нема црних вести, али су прошле суботе двојица мештана погинула километар ниже у Атеничком пољу, на следећем, неосигураном прелазу.

– Железнице Србије доделиле су помоћ породицама двојице страдалих, а министар за инфраструктуру Велимир Илић саопштио је да ће и на том месту да буде постављен браник који се активира аутоматски, наиласком воза – каже за наш лист Јовица Максимовић, шеф железничке станице у Чачку.

Међутим, додаје он, у Србији постоји 2.000 пружних прелаза и једноставна рачуница вели да би за заштиту свих било потребно недостижних неколико стотина милиона евра. Људима, зато, остаје да се прелазећи пругу уздају у срећу и варљиво људско око што често, нажалост, није довољно. Само на чачанској половини пруге до Краљева, дугачкој укупно 35 километара, постоји девет обележених али необезбеђених пружних прелаза, па тако свако поморавско село у овом крају практично има свој рулет.

Од априла 2003, на 15 километара пруге од Чачка до Кукића, на прелазима је погинуло 10 особа. Те године страдао је возач војног камиона, прелазећи возилом шине код Техничког ремонтног завода у граду. Два лета касније, у Атеници, смртно је страдао инструктор вожње у „југу”, у Кукићима једна млада жена возећи „мерцедес”, а у Мршинцима је погинуло пет жена које су пошле у надницу, да ваде кромпир. Смрт их је затекла тренутно, на каросерији камиона чији возач није стигао да пређе пругу пре наиласка воза.

– Простор поред ове пруге нагло је насељен и није више реч о празној равници којом воз мирно путује. Поред тога, последњих година знатно је повећан обим саобраћаја на овој деоници, којом данас пролази 20 само путничких возова – вели Максимовић.

Шта кажу норме о уређењу нашег животног простора ?

– Урбанистички планови предвиђају да не може бити пружних прелаза на размаку мањем од два километра, али не верујем да то ико поштује. Било је одређено, такође, да се код болнице гради подвожњак а не рампа за прелаз преко пруге – каже за наш лист Милан Василијевић, некадашњи одборник СО Чачак из Кулиновачког поља којим пролази пруга ка Краљеву.

Хроника с ове пруге још је црња ако јој се придруже случајеви у којима су људи излазили на шине како би пресудили себи. Јула прошле године, рецимо, један путник је испао из воза, једна жена страдала на прузи у Атеници, а трећи човек извршио самоубиство шетајући пругом код дворане КК Борац у граду. Пре две године, у Видови, на деоници Чачак – Овчар Бања, локомотива је усмртила чак 16 оваца које су у страху истрчале на пругу, док је у Пријевору један човек чудом преживео удар воза, јер га је локомотива само закачила и одбацила. Железничари причају да се касније утопио.