Жена с хиљаду задужења
Мало је европских политичарки и политичара који су тако учестало и с толиком жестином критиковали Србију као што то упражњава Улрике Луначек, специјални известилац Европског парламента за Косово, а од прошлог петка и носилац листе аустријских Зелених на предстојећим ванредним парламентарним изборима, расписаним за 15. октобар 2017.
Шездесетогодишња Аустријанка је минулих неколико година неуморно изговарала оно што се већина западноевропских политичара није осмелила да јавно предочи Београду: захтевала је од Србије да призна „политичку реалност и неопходност” и да призна независност Косова.
У званичној функцији известитеља ЕП за Косово – незванично и известилац из сенке за Србију – Луначекова је овог пролећа прекорачила границу свих начела међународне политике и права, када је, индиректно, изјавила да ратни злочини косовских Албанаца застаревају. Дословце, поздравила је одлуку француског суда о пуштању Рамуша Харадинаја из притвора и позвала ЕУ да утиче на Србију да повуче „застареле” налоге за хапшење косовских ратних злочинаца јер је то по њој услов наставка Бриселског дијалога...
Својим неретко неодмереним иступима, Луначекова је у више наврата довела аустријске и европске политичаре у нежељену ситуацију. Како се у Бечу колпортира у политичким кулоарима, дошла је и у сукоб с Европским комесаром за проширење, Аустријанцем Јоханесом Ханом.
С друге стране, управо у Бечу се поставља питање како је одговорна политичарка Луначекиног формата – она је једна од 14 потпредседница ЕП, а шире дефинисано експерт шароликих еколошких странака Европе за проблематичне регије, од Азербајџана, преко Јерменије, до Албаније – испољила толики недостатак дипломатског такта? Ово се односи, пре свега, на њен став о застаревању ратних злочина косовских Албанаца који је, узгред речено, у супротности с аустријским законодавством: по закону алпске републике, ратни злочини не застаревају.
Одговор би могао да гласи да је Луначекова преоптерећена бројним задужењима, почев од анализе политичких догађања у регијама с оне стране источних и југоисточних европских граница, па све до њене одговорне функције борца за друштвену еманципацију хомосексуалаца, трибада и трансгендера.
Луначекова је у својим европским функцијама и задужењима испољила и непознавање историје, иманентно већини аустријских академаца који су васпитани у духу да је Србија била, и остала, дежурни кривац на западном Балкану.
Остаје да се види да ли ће госпођа Луначек у јеку предизборне кампање у Аустрији наћи времена да критикује Србију и залаже се за косовске опције. Судећи према изјави коју је дала, наставиће с радом у ЕП до избора 15. октобра ове године и до њеног потоњег, извесног, повратка у Бечки парламент.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
