Žena s hiljadu zaduženja
Malo je evropskih političarki i političara koji su tako učestalo i s tolikom žestinom kritikovali Srbiju kao što to upražnjava Ulrike Lunaček, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, a od prošlog petka i nosilac liste austrijskih Zelenih na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima, raspisanim za 15. oktobar 2017.
Šezdesetogodišnja Austrijanka je minulih nekoliko godina neumorno izgovarala ono što se većina zapadnoevropskih političara nije osmelila da javno predoči Beogradu: zahtevala je od Srbije da prizna „političku realnost i neophodnost” i da prizna nezavisnost Kosova.
U zvaničnoj funkciji izvestitelja EP za Kosovo – nezvanično i izvestilac iz senke za Srbiju – Lunačekova je ovog proleća prekoračila granicu svih načela međunarodne politike i prava, kada je, indirektno, izjavila da ratni zločini kosovskih Albanaca zastarevaju. Doslovce, pozdravila je odluku francuskog suda o puštanju Ramuša Haradinaja iz pritvora i pozvala EU da utiče na Srbiju da povuče „zastarele” naloge za hapšenje kosovskih ratnih zločinaca jer je to po njoj uslov nastavka Briselskog dijaloga...
Svojim neretko neodmerenim istupima, Lunačekova je u više navrata dovela austrijske i evropske političare u neželjenu situaciju. Kako se u Beču kolportira u političkim kuloarima, došla je i u sukob s Evropskim komesarom za proširenje, Austrijancem Johanesom Hanom.
S druge strane, upravo u Beču se postavlja pitanje kako je odgovorna političarka Lunačekinog formata – ona je jedna od 14 potpredsednica EP, a šire definisano ekspert šarolikih ekoloških stranaka Evrope za problematične regije, od Azerbajdžana, preko Jermenije, do Albanije – ispoljila toliki nedostatak diplomatskog takta? Ovo se odnosi, pre svega, na njen stav o zastarevanju ratnih zločina kosovskih Albanaca koji je, uzgred rečeno, u suprotnosti s austrijskim zakonodavstvom: po zakonu alpske republike, ratni zločini ne zastarevaju.
Odgovor bi mogao da glasi da je Lunačekova preopterećena brojnim zaduženjima, počev od analize političkih događanja u regijama s one strane istočnih i jugoistočnih evropskih granica, pa sve do njene odgovorne funkcije borca za društvenu emancipaciju homoseksualaca, tribada i transgendera.
Lunačekova je u svojim evropskim funkcijama i zaduženjima ispoljila i nepoznavanje istorije, imanentno većini austrijskih akademaca koji su vaspitani u duhu da je Srbija bila, i ostala, dežurni krivac na zapadnom Balkanu.
Ostaje da se vidi da li će gospođa Lunaček u jeku predizborne kampanje u Austriji naći vremena da kritikuje Srbiju i zalaže se za kosovske opcije. Sudeći prema izjavi koju je dala, nastaviće s radom u EP do izbora 15. oktobra ove godine i do njenog potonjeg, izvesnog, povratka u Bečki parlament.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
