Геометрија празнине
Било је три сата после подне када је усред разговора с ученицима у бруклинској школи Excellence Girls Middle Academy Ани Кнежевић (1976) зазвонио телефон. С друге стране жице, чуо се глас Чарлса Бергмана, директора Фондације „Полок-Краснер”.
То је један од оних позива који се вероватно памте целог живота. Господин Бергман је, наиме, јавио да је Ани Кнежевић припао грант од 30.000 долара за њен уметнички рад.
– Грант се додељује у распону од 5.000 долара до 30.000 долара. Фондација је смештена у Њујорку, међутим међународна је и додељује награде за етаблиране уметнике у целом свету. Циклус траје годину дана али има више од 4.000 кандидата сваке године и само око три одсто добије награду. Међу реномираним уметницама које су добиле овај грант су Доротеа Рокбурн, Еми Силман, Зое Леонард, Марјетица Потрч, каже Ана Кнежевић.
Ова уметница се од 2003. године бави светлосно-звучним инсталацијама у простору. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду, а студије сликарства је наставила на Факултету уметности у Масачусетсу у Бостону.
Српској сцени се представила светлосно-звучним инсталацијама „Sounded Void 3” (2005), „Sound of Light” (2007), „Линије жеље” (2009), „Inner Symmetry” (2011), „Between You and Me” у Салону Музеја савремене уметности у Београду 2015. и јавним уметничким пројектима као што је био пројекат „Укрштања” поводом Дана Београда, за који је добила награду на конкурсу Секретаријата за културу 2007. године.
Поводом 150 година од рођења Николе Тесле представила је мултимедијални пројекат „Радио Лајт 487796 – Кластер” из 2006. Ана Кнежевић је добитница награде за цртеж из Фонда „Владимир Величковић” за 2009. У Њујорку живи од 2013. године где се бави уметничком праксом и педагошким радом.
– Занимао ме је експеримент у простору. Најпре сам сликала просторе, али временом је то престало да ме испуњава. Желела сам да физички уђем у галерију и да правим експерименте. Истраживала сам релације простора, светла и звука и феномен празнине. Схватила сам да се та моја интересовања поклапaју с неким научним схватањима. Наше схватање простора и света у коме живимо се променило. Схватила сам да моје занимање за празнину кореспондира са одређеним истраживањима у савременој физици – објашњава Ана Кнежевић.
Уметница у својим радовима приближава посматрачима појам празнине кроз њихово директно искуство. У просторе поставља одређене геометријске облике, а публика улази у посебан светлосни и геометријски амбијент. Тако се остварује интеракција с простором у који се улази, са његовом архитектуром и енергетском структуром.
Фондацију „Полок-Краснер” за подршку уметницима основала је супруга сликара Џексона Полока Ли Краснер, која је била једна од водећих уметница послератног експресионизма, као и Полок.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


