Ленкина соба за Тита и Јованку

Највећа реконструкција лепог здања догодила се уочи доласка Јосипа Броза, који је овде требало да преспава са супругом Јованком. Али то се није догодило. Били јесу, али преспавали нису.

Секретар ОК СКС Зрењанин Душан Радаковић прича да му је на време јављено да Тито долази у овај део Баната, па је њему, као најодговорнијем партијском оперативцу у једној од највећих организација у Војводини, поверено домаћинство.

– Кад ми је речено да ће председник, који долази са супругом, на овом подручју боравити два дана, одмах сам знао да ће ми највећи проблем бити проналажење адекватног преноћишта. После даноноћног трагања одлучили смо се за дворац „Соколац”. У средњем Банату има десетак велепоседничких двораца, али овај, на осами недалеко од Новог Бечеја, био је поприлично очуван, а имао је и простране собе и сале – одлично се сећа свих детаља данас већ времешни Радаковић.

Међутим, објашњава, без обзира на то што је ту некада боравила богата породица окружена луксузом, који се подразумевао – преправка је била неопходна. За одседање председника и његове супруге одабрана је соба Ленке Дунђерски. Украшена сликом лепотице којој је посвећена наша најчувенија љубавна песма „Santa Maria della Salute”, она је била најлепша. То је захтевало да се у близини собе постави и нови санитарни чвор и изврше друга прилагођавања. Кад су извршене све припреме за боравак високих гостију дошли су из Београда људи из Маршалата да све провере. Пошто им је Душан изложио план одседања у дворцу питали су „где је соба за Титову супругу”, дајући му до знања да брачни пар спава у одвојеним собама.

– Лепо се видело да је у соби постављен широки брачни кревет и да се са зида, односно са слике, смеши Ленка, али нисмо ништа коментарисали – каже Душан и чешући се по глави наводи како је уследило мењање плана који је одређивао где ће ко да спава: за једну собу померани су лекари, ађутанти, обезбеђење и сви у низу из протокола.

Тог дана Тито је ловио дивље гуске и патке у Лукином Селу и Белом Блату, у близини Царске баре. Шерети су, препричавајући овај лов и након дуго година, истицали да се „ловина још броји”. После овог, у Зрењанину је најављен неки други лов. Ту је доживотни председник, са балкона градске куће, поручио: „Доста са тим тиквама”, алудирајући на роман Драгослава Михаиловића „Кад су цветале тикве”, који је постао најизразитији представник тадашњег такозваног црног таласа у нашој култури.

Окупљање гостију из Београда и Новог Сада – а било је присутно уже руководство СФРЈ, Србије и Војводине – у дворцу Соколац протекло је без проблема. Захваљујући тамбурашима, брзо је успостављена весела атмосфера. Забава је почела већ у сутон, а све се одвијало у октобру, кад се рано смркава. Душан Радаковић, као главни домаћин, био је изненађен кад су му већ после 20 часова саопштили да ће председник ускоро да крене. Не само да високи гост неће преспавати у дворцу, него ће рано и да оде, а он је тек тада за све сазнао. Пошто је био „на челу стола”, Радаковић је чуо како је Јованка одложила одлазак бар за пола сата. Рекла је Титу да сачекају да наступи Звонко Богдан, тада још млад, али већ популаран певач, којег су обоје волели.

Један гост се није баш ражалостио кад се први човек државе и партије удаљио са свечаности. Дража Марковић видео је прилику да се опусти са тамбурашима, а ту му присуство вође није било баш неопходно. Осим тога, наговорио је неке људе да кажу његовој супрузи Кики Дамјановић, која је иначе била народни херој, како тобоже не би било добро да се Јованка удаљи сама у мушком друштву. Тако се вешти Дража лишио свих препрека да лумпује до зоре. Друштво се разишло у зору, око четири ујутро.

Дворац изгубио на картама, а вратио пиштољем

Туристички водичи нуде и бајку о „Соколцу”. По њој је, наводно, власник дворца Лазар Дунђерски, који је био коцкар, „једног дана” на картама изгубио и дворац и имање око њега. Противник Лазара Дунђерског понудио му је да поврати цело имање само једним пуцњем из пиштоља. Наравно да то није био тако лак задатак, јер је морао да погоди јабуку на глави своје супруге. И поред ризика да изгуби и жену и имање, Лазар је понуду прихватио. Нанишанио је, задржао дах и опалио. Лазару није био дан за картање, али му у пресудном тренутку рука није задрхтала – погодио је јабуку на глави своје супруге и повратио и имање и дворац.